Учитељ

Хефдинг о одржању живота 703:

Хефдинг о одржању живота

- Када живот сам собом не би био добро, читава би етика била без смисла.

Етика одржава што је природа само почела, одржавање, чување и даље развијање живота.

За човека је самоодржање ствар не само инстинкта (као У животињи) него и праве воље.

Живети значи снаге трошити, а ове се зато троше да се истроше. Стога је један велики физиолог и могао дати ону парадоксну дефиницију: „Живот је смрт!“

Живот морамо сасвим жртвовати ако бисмо се ради његова. одржања морали одрећи онога што му даје праву вредност.

Потребна претпоставка здрава и снажна живота наше воље су сажетост и концентрација, ограничавање с обзиром на смерове и. на средства.

Широки су хоризонти отворени мишљењу и фантазији; али ако наша воља треба да буде нешто више но пуки нагон и жеља, то се мора управити на нешто сасвим одређено и то на нешто што је у домашају њезиних снага.

Задатак је духовне хигијене да стане на пут дисхармонији и болешљивости које у наше модерно доба, а оно је доба сумње, тако лако настају. Педагог и лекар морају радити заједнички.

Све што је од користи за снажнији развој активних подобности — а ту треба убројити не само физичку радну снагу него и подобност самосталнога проматрања и мишљења, као и уметничку фантазију — спасоносно ће утицати на болест воље.

Не прекидањем културнога рада или затомљивањем сумње __ то би биле немогућне ствари — него јачањем саморадње и буђењем вере у људске снаге, када оне раде на оном пољу за које су, доприносимо томе да се стане на пут колебљивој, мудрујућој. или блазираној сумњи која следује горостасном развоју новијих. времена као сенка телу. М. Ш.