Учитељ

704 Станко Првановић

Нова школска организација и ново васпитање у Грчкој

Дух новог васпитања, нових наставних метода и нове школске организације озбиљно и приметно осваја на свима школским и просветним фронтовима код наших суседа Грка. Две су околности које то нарочито потенцирају: 1 све положаје у управи јавне наставе заузели су пријатељи, присталице и поборници нове школе и новог васпитања и 2 редовно се одржавају предавања и конференције, учитељски, надзорнички, професорски и педагошки конгреси и скупштине, који имају више мање званичан карактер и на којима се темељно и свестрано испитују прилике и околности под којима школе живе и функционишу и услови, који су неопходни за њихово унапређење.

Сви напреци, који су, последњих година, учињени у школском и васпитном погледу, јесу резултати тих двеју околности, а нарочито последице конгреса, скупштина и конференција. Колико се важности придаје конгресима и њиховом раду и од каквог су утицаја они на ток и развитак грчког школства, наставе и васпитања може се видети само из овог факта: 1929 године одржана су у Атини 3 педагошка конгреса (конгрес школ. надзорника, инспектора средњих школа и директора учитељских школа), којима је претседавао лично министар просвете. На њима су расправљена питања од основног педагошког значаја као: наставни програми, наставне и васпитне методе, време и часови рада у појединим врстама школа, настава у појединим разредима (укупно и посебно за сваки наставни предмет) итд. После тога образован је, при министарству просвете, одбор од 5 чланова, самих стручних педагога и стављено му је у дужност, да у детаљности размотри рад и резолуције одржаних конгреса и да на основу свега састави потребне предлоге за све оно што је расправљено. М не само то. Одбор је претворен у сталну инстанцију са јединим задатком да разматра рад свих скупштина и конгреса, који се буду одржавали. Од тада се датирају поједине школске реформе, управо то је почетак снажног покрета за ново васпитање у Грчкој.

Па шта је учињено на школском и васпитном подручју г

До пре две године у Грчкој су постојале ове школе: 1) четворогодишње основне школе; 2) ниже трогодишње средње школе; 3) више четворогодишње средње школе, којих је било две врсте: а) класичне средње школе или гимназије у којима је највећи број наставних часова био посвећен латинском и старом грчком језику и 6) лицеји који су већу пажњу поклањали математичким и природним наукама (гимназија је било 161 а лицеја само 12); и 4) врло мало стручних, професионалних школа. |

Сад је обавезно похађање основне школе повишено на 6 година. Основне школе су, дакле, шестогодишње. Законом је предвиђено и отварање забавишта али то још није учињено из материјалних разлога. У основну школу дете полази кад наврши 6 година старости. По њеном свршетку оно може поћи у средњу или коју професионалну