Учитељ

Књижевни преглед 715

подједнаком компентенцијом излаже како резултате научног испитивања из разних научних области тако и разне философске теорије. Стога његови чланци и студије претстављају популарно научне есеје у правом смислу те речи. Скрећемо пажњу читаоца на ово важно дело г. Петронијевићево и налазимо да треба да га набаве све школске књижнице.

Божидар Ковачевић: О хеленској трагедији. Издање Књижарнице Геце Кона, Београд, 1932 г.

Књигу „Хеленска трагедија“ је г. Божидар Ковачевић, професор у Београду, написао крајем 1926 г. за време својих студија упоредне књижевности на универзитету. Дело је израђено према делима тројице највећих хеленских трагичара и према пишчевом стеченом знању о књижевности и животу античких народа. У првом одељку говори се о Хеленима. За њих г. Ковачевић каже, да се могу сматрати, и по духовном и по политичком деловању, оснивачима Европе и њене цивилизације. Они су остали и до данас, после толико векова свога нестанка, несумњиво најбољи народ Европе и нико их није превазишао. У даљим одељцима се говори о постанку и развитку хеленске трагедије. Она је произашла, као све велике ствари, из вере, па се тако развијала све док није почела да се одваја од религије, да напушта богове, да се спушта међу људе и да се онда у том правцу развија. — Еврипид је био први који је хеленску трагедију почео да одваја од религије. Сенека је тај посао продужио и проширио. У поговору се писац дотиче наших народних песама и Илијаде. Ту се примећује да је тројански рат нападачки рат, док наш народни песник понајчешће говори о борбама за крс часни и слободу злату. Али се наводи и једно место где хеленска поеизија надмаша српску на име кад Хектор полази у рат, његова жена, Андромаха, приђе му и проговори: „Тебе није жао твоје јадне жене која ће брзо постати удовица. А за мене било би боље да умрем кад останем без тебе, јер си ми био све. Смилуј се, немој ићи у бој, остани са мном.“ А Хектор јој одговара да не сме изостати из боја, јер ће му рећи да је страшљивац. Али он дубоко жали Андромаху, жали је више него свог оца и мајку и браћу. Срце му се цепа кад помисли да ће њу неки Ахејац одвести у ропство. Он жели да га земља пре покрије него што чује њен јаук кад је непријатељ одвлачи. Напослетку он пође у бој, а Андромаха кући, ронећи крупне сузе. То је слично Бошку Југовићу, али је хеленски мотив над српским. Г. Ковачевић је песник и његов је стил врло леп, те се књига лако чита.

Др. Д. Смиљанић: /7орекло генија. Издање Књижарнице Геце Кона, Београд, 1932 г.

И раније је било покушаја у изучавању генија. Ти су покушаји били више од стране литератора и филозофа и сви су се они углавном завршавали са два резултата: 1) геније се не фор-