Учитељ

Душевни живот у светл. савремене психопатологи је 647

у томе, да нам олакша материјални живот, те да нам преостане времена и енергије за рад на остварењу виших културних циљева. Искуство пак показује да се неуроза најчешће јавља управо у оним друштвеним круговима који су услед материјалних прилика у стању да уживају све благодати савремене цивилизације. А код оних људи пак, који се троше у интензивноме раду, често пута наступа неуроза управо онда, када напусте сваки посао у циљу, да проведу остатак свога живота у миру и тишини, што апсолутно не би било могуће када би Крафт Ебинг имао право. Дозволите ми да Вам наведем један пример из праксе поменутога психопатолога К. Г. Јунга. Тиче се једнога американца који је само и једино својим трудом основао једну радњу и стекао огромно богатство, те се услед тога одлучи да се повуче од посла и преда уживању. „Две године пре него што сам га ја видео“, прича Јунг, „он се беше повукао из радње. Дотле пак он беше живео само за своју радњу и целу своју енергију беше сконцентрисао на њу, и то са оном невероватном преданошћу и искључивошћу, која је својствена само једноме америчком трговцу. А сада он беше купио једно дивно пољско имање, на коме је хтео уживати, мислећи притом на коње, аутомобиле, на тенис итд. Али убрзо се показа да је он правио рачун без крчмара. Неколико недеља пошто је отпочео овај срећни живот за којим је жудео почеше неке чудне сензације у његовоме телу да привлаче његову пажњу, и неколико недеља доцније он оболе од једне нечувене хипокондрије. Живци га беху потпуно издали. Он, раније потпуно здрав, физички необично снажан, изванредно енергичан човек постаде одједном једним плачљивим дететом. И тиме беше сва његова срећа завршена. Из једнога страха он прелажаше у други, преживљујући самртне муке у својим хипокондријским патњама“ =>).

Ви на овоме примеру јасно видите да је Крафт-Ебингово тумачење неуротичких појава сасвим нетачно. Напротив ближе посматрање искустава ове врсте показаће нам да је узрок неуротичких обољења психолошке природе, као и то, да се тај психички фактор који производи обољења те врсте састоји у колизији између нагонских снага једне особе и њених моралних снага. Као што сам напоменуо у почетку, од хистерије обично оболевају особе женскога рода. Искуством је несумњиво утврђена једна врло карактеристична појава, а то је ова: један велики број девојака оболе од хистерије за време боловања њиховог оца, кога оне са пуно преданости и нежности негују. Ближе посматрање показало је да су те девојке, које под таквим приликама оболе, по правилу еротички заинтересоване за каквог младића из круга њихових познанстава. Услед тога њима се и против њихове воље намеће мисао о дотичноме младоме човеку, због чега оне с 0о6зиром на стање свога оца чине саме себи тешке прекоре. Тиме настаје у њиховој души једна морална криза, један сукоб између њихових нагонских жеља и њихове етичке савести о дужностима према роди“ тељу, и, као што је научно проучавање тих случајева доказало, узрок

15) С. а. Јипг, н. н. м. стр. 75.