Учитељ

О заштити, настави и васпитању даровите деце 755

На питање зашто се математички дар показује раније него ма који други научни дар и зашто процвета брже од свих форама уметничких и научно-филозофских дарова, одговарају углавном две теорије : анатомска и психолошка.

Анатомска теорија тежи да математички дар, његову рану појаву и његов брз развитак објасни на основу анатомских промена структуре мождане коре. Она полази од претпоставке да је математички дар везан за одређени мождани центар и да се тај центар по свој прилици раније развија, него центри који одговарају осталим облицима научног дара.

Ова теорија ограничавајући се само на испитивање анатомских услова математичког талента, не даје задовољавајући одговор на питање, зашто се математички таленат раније јавља од свих осталих научних дарова. У

Психолошка теорија покушава да математички дар објасни из саме природе математике. По њој се математички дар рано буди и нагло развија углавном из два разлога. Прво зато, што је градиво математике много простије и једноставније, него градиво експерименталних наука те даровити ученик може врло рано да дубље продре у њега и друго зато, што су односи бројева за интуицију даровитог ученика много прозрачнији, него проблеми и чињенице осталих наука.

Пошто смо промотрили психолошку страну проблема о заштити дара, прелазимо на његову педагошку страну — на питање о настави и васпитању даровите деце.

Да би талентом обдарене индивидуе могле доћи до својих права, требало би данашњи школски систем тако преуредити, да се у појединим школама свака способност може слободно, без икаквих сметњи, развијати и усавршавати. У школи би требало да се обрати пажња не толико на стицање знања, колико на душевну активност, на продуктивну склоност, на уметнички инстинкт, на духовна осећања, на образовање ума и воље, а нарочито на етичке принципе и карактер. Одавно је позната чињеница да се знање може увек стећи, допунити и повећати, међутим карактер и етички принципи се развијају само једанпут инедају се, нити се могу у свако доба поправљати. Требало би створити такав школски систем, по коме се деца разних способности не би стављала пред исте задатке, по коме се наставно градиво и наставне методе не би управљале према годинама старости, него према интелектуалном нивоу детета. Као што се ненормална деца (слабоумна, дефективна итд.) поучавају и васпитавају одвојено од нормално развијене деце, исто тако би требало да се и даровита деца обучавају и васпитавају у засебним школама или бар у засебним одељењима.

У Америци и Немачкој постоје нарочите установе у којима се врши одабирање даровите деце.

Намеће се питање: у коме добу душевног развитка, како и где би требало да се врши одабирање даровитих индивидуа» Најцелисходније би било да се то одабирање врши с обзиром на

48»