Учитељ

Читање и писање у основној школи 27

Кардинална грешка је што се писменост — читање и писање не схвата као средство већ као главни циљ, као циљ за себе, и што се деца морају да баве читањем и писањем још од 1! разреда, још од првога дана кад у школу ступе. Погрешно је што се писменост идентификује с појмом школа и што се школа, нарочито васпитна школа, не може ни замислити, ако се у њој од првога дана не би занимало таблицом и букваром. На ову грешку указао је и сам др. Рајн. „Први живот детета у школи — рекао је он — жалосно је занимање са знацима и стварима, важне клице духовног живота остају необрађене и кржљаве. Али су родитељи, учитељи и школске власти толико навикли на ову нерасудност, да никако и не опажају какав су преступ према дечјој природи чинили једним тако скроз погрешним планом за више од сто година. Као да од тог што ће деца у првом разреду научити читати и писати зависи спас њихових душа.“

Прерано упознавање деце са читањем и писањем је један од главних узрока што деца излазе из школе неписмена. И зато се писање и читање, у пркос жељи појединих родитеља, па и саме деце, морају да одложе за трећу или бар другу годину школовања; поред осталога у интересу саме писмености. У том погледу ми н. пр. потпуно копирамо гледиште Жан-Жака Русоа. С праксом да се деца с читањем и писањем упознавају одмах чим ступе у школу, треба што пре рашчистити. Та пракса узрок је многих зала, а уз то она је погрешно заснована на предрасудама и заблуди: да су и деца од шест година заинтересована за тај посо, да је тобож и њихова жеља да што пре науче читање и писање. Ова пракса не може се ничим оправдати; напротив.

Читање и писање сматрају се као један засебан самосталан предмет. И читање и писање обухваћени су данас матерњим језиком. Матерњи језик, међутим, састоји се и из усменог, а не само писменога говора. Шта више усмени говор је много старији од писменог. И зато ваља најпре научити дете усменом говору, треба детињи дух обогатити претставама и појмовима, треба дете оспособити да мисли и размишља, јер илузорно је очекивати да ће дете моћи разумети туђе или писмено изложити своје мисли, ако га најпре нисмо оспособили да схвата усмено изложене мисли других и да уме и само да мисли и те своје мисли усмено да исказује. Треба и у настави матерњег језика поступити као иу настави рачунској: прве две године усмено.