Учитељ
98 Петар Митропан
перији, који ће бити спона између наших школских радника и ближих и даљих центара и васпитне радње, у којима се центрима та радња изводи са више смишљености или се бар показује тежња да се више смишљености унесе у тај рад. Ми знамо колико је тежак посао издавати такав лист. Знамо и колико су тешке погодбе за опстанак такога листа у нашем још веома малом кругу школских радника. Али ми знамо и колика је потреба такога листа баш у нашем малом кругу школских радника, и осећајући живо ту потребу, ми чинимо покуштај да послужимо колико можемо једној доброј ствари.
Лист ће служити у првом реду потребама наше основне школе и просветних радника у њој. По могућности доносиће лист и чланке и расправе у којима ће бити заступљене тежње за смишљенији наставни рад у средњим школама и за сходније уређење наших стручних школа, богословије и учитељске школе. У ово ново уставно доба наша основна школа треба да добије новог полета у извршивању свог задатка: да буде расадница културних тежњи српског племена у Отоманској империји. Ново доба захтева од нашег учитеља основне школе још много више заузимања, много више и јачега наставнога рада, него што се могло захтевати од њега до сада: тај рад мора да покаже стварних трајних ресултата. И онда је право, да се учитељу пруже и сва она средства којим се може зајамчити успех у раду његовом.
Још ће задуго, међутим, наставни рад у школи бити поверен и остављен доброј срећи и савести наших учитеља... У таквим приликама још се већма осећа потреба листа, који ће подизати
савест наших учитеља тачнијим и поузданијим схватањем наставних питања.
Него задатак овог листа није још потпуно изражен његовом везом са стручним усавршавањем наших учитеља. Није у мањој мери питање части наших учитеља и њихово усавршавање у општем образовању. У овом погледу никад се не може доста урадити... Лист ће стога са захвалношћу примати сваки рад и из области општег сазнања...“
Часопис покреће и питање о социалном положају учитеља. „Неће бити излишно и старање самих учитеља за поправку свога положаја у друштву. Свака тежња у том правцу у колико у њој није изражено голо утилитаристичко становиште искључиво ка-