Учитељ

Први српски часопис на југу „Српска школа“ 43

8 и 10 (децембар 1910 г.) исто: „Последњи пут молимо дужнике „Српске школе“ да подмире своје дуговање. Ми нисмо никоме наметали свој лист, те је право да га и плате они који су га

СС «с

примали“.

О престанку часописа редакција извештава на последњој страни бр. 9—10 (децембар 1910) у напомени читаоцима „Српске школе“: „Ова последња свеска (бр. 9 и 10) „Српске школе“ закаснила је за читава два и по месеца. Узрок су томе закашњењу сталне техничке сметње у штампарији. Иначе је материјал за лист био спремљен на време. Молимо дакле поштоване читаоце да нас извине, што овај последњи број листа добијају тако доцкан. Са овим бројем „Српска школа“ навршује годину дана свог мучнога и тешкога живота, и покретачи њени немају смелости да се и даље излажу трошковима пошто је једва једна осмина „претплатника“ исплатила претплату; без материјалне помоћи од стране претплатника пак уредништво није у стању да оствари програм који је објављен у првоме броју. Лист, који је осуђен да животари, не треба ни да излази, јер не може дати оно што би хтео и што обећава. — Били би неискрени кад не би признали да нам је жао особито на наше „претплатнике“ у Турској, јер је њима у првом реду био лист намењен. Ми верујемо да њихова немарност долази отуда, што су многи од њих мислили, па можда и сада мисле, да се наш лист штампа о трошку наше просветне власти. Нека им је проста та заблуда, али ми немамо ни мало воље да их о своме трошку одржавамо у тој заблуди, и да им при томе изгледамо још и наметљивци. — Гљг. сарадницима усрдно захваљујемо на показаној готовости да нас помогну у доброј ствари.“

Нарочитог видљивог трага у школском и просветном животу Јужне Србије „Српска школа“, као што се види, није оставила. Она је дошла, изгледа, прерано, није наишла на погодан терен, а и број школских радника онда још није био довољан да се одржи један такав стручни одган. Али као обласни педагошки часопис „Српска школа“ је била на достојној висини. То доказује и учешће таквих солидних педагога тога доба, као Стев. Окановић, Љуб. Протић и др. Вредно је пажњи да је „Српска школа“ била уопште први српски часопис који је излазио у Скопљу под Турцима. Као епигони „Српске школе“ после ослобођења су у