Учитељ

Битни проблеми школске реформе најновијег времена %

овај преображај значи преображај самога себе. Његова личност као централна у разреду, као категорички императив, ишчезава, његов ауторитет се руши, да би се 30 и више детињих личности могло изградити.

Духовне диспозиције детиње су мерило школе, њен развој, циљ; наставно градиво, које је иначе имало самосталну вредност, спушта се сада до радног средства, на коме треба да се развијају, расту духовне силе детиње. Сам избор градива управља се једино према детету. Нагон за делатношћу је један од битних нагона детињих; радити руком и духом јесте стога битни принцип новог васпитања.

Цео проблем радне школе јавља се од прве радне наставе у радионици, преко Гаудигове духовн радне школе са својом више формалном, духовном страном па све до праве школе рада у смислу радне и животне школске заједнице као последњег изражаја ове идеје.

Првобитном и основном нагону детињем придружује се и потреба, тежња његова за јединством сазнања онако, како се у току збивања и догађања јавља пред очима детињим. Овај реални ток појава одговара и форми мишљења детињег, које се понајвише до 14 год. креће технолошким путевима. У систему укупне наставе огледа се смишљено израђивање градива, прави методски поступак у настави.

Недовољна самосталност детета и систематско уређивање градива су значајни за дух старе школе, али су сасвим безначајни за нове идеје, не могу да утичу на дух нове школе.

Систематика као израз логичног мишљења одраслих нема за детињу душу никакве вредности, она је за њу неподесна, неприродна форма, шта више штетна у највећој мери. На жалост, ова форма наставе као прастаро зло средњевековног живота, повлачи се још и данас у знатној мери по нашим школама. Савлађивање тога зла помоћу школске реформе је знак високе снаге самосавлађивања. Не постоји свирепији акт душевног насиља за децу него што је систематика.

Овакав начин наставног рада наглашава потребу манифестације детиње психе.

Радна школа већ утире пут, да се детиње снаге ослободе средњевековног окова, то је пут, који води израђивању личности.

Душевном стању детињем најбоље ће се одговарати ако његово делање, његове манифестације узимају неусиљен, природан