Учитељ

94. Др. Станко Гогала

Баш поменута последица душевног живота личности пак је и за учитељеву личност од највећег значења. За учитеља је наиме зеома важно да ли се и код њега она душевна уређеност испољава у његовом мирном и поузданом поступку. Не само у учионици, где мора учитељ својом мирном али одлучном поузданошћу решити постављена питања, него много важније је још за учитеља да ли уме и може очувати и међу одраслима онај спољашњи мир који произилази из хладнокрвног и исправног погледа на предмет о коме је баш реч. Нарочито у мучним и заплетеним ситуацијама, особито још у таквим, где се тражи брза али поуздана одлука, осећамо сви да нам је потребан човек, који је навикнут да објективно посматра живот и који га цени само са гледишта исправности, и који остане и у таквим приликама над, ситуацијом те је надвлада. Нарочито је учитељева поузданост потребна у случају, кад се појави мишљење које је његовом противно, али је ипак исправно. Тада се још нарочито покаже да ли је учитељ тако јака личност да уме надвладати своју себичност и самољубље те да може пред самим собом и пред другима признати да је погрешио. Овакво признање није лако, нарочито још, кад се тиче уверења, на коме је учитељ много стварао, али башу томе је унутрашња сила личности да изврши изванредна дела. У томе је и извор његовог утицаја на друге. Најзад не смемо превидети чињеницу, да је учитељ и народни просветитељ те да је његов задатак пружити својој околини просветне и васпитне вредности на тај начин, да оне уђу у душу слушаоца те да онде роде стварне плодове за живот. Просветни, а нарочито још етички и социјални васпитни рад, пак је такве природе да више пута дође у сукоб са урођеним нагонима оних које учитељ образује и васпитава. И у томе тренутку, кад дође до супротности између учитеља и оних, којима се захтеви етике и социологије чине сувише велики, пошто оне траже сувише одрицања, дошао је згодан моменат, да учитељ уме дати важност своме убеђењу, те да не отступи од свога уверења ни за један корак. Тада треба да покаже силу своје личности која потиче из уверења, да он има право. Учитељ треба да је свестан своје дужности и одговорности према познатим вредностима и он треба мирно а истовремено врло одлучно да брани захтеве просвете и васпитања.

Најзад из унутрашњих и душевних особина личности излази још ова важна последица, да се у личности које чврсто стоје У