Учитељ

Физичко васпитање кроз нови век 117

првима био је Јан Малипетр и Ф. Шмит. Код ових је вежбао др. Мирослав Тирш, оснивач данашњег система соколског физичког васпитања.

Раније смо рекли да је Јанова гимнастика нашла одјека у свима европским земљама, изузев Енглеске, која и данас има свој властити систем физичког васпитања, који се састоји у играма и спорту. У свима осталим земљама где је прихваћена била Јанова гимнастика трпела је мање — веће измене, јер је сваки народ уносио у њу по нешто свога индивидуалног. Али у Чешкој, она је толико преуређена и реформисана, да се развила у засебан, самосталан систем, — ,„соколски систем физичког васпитања“, тако назван да још више појача ону основну разлику, која је двоји од Јанове гимнастике.

Док је Јанова гимнастика искључиво национална и регионална, везана за тежње само једног народа, које могу бити и неправедне, завојевачне, дотле соколски систем физичког васпитања, иако и сам националан, ипак за више смернице свога деловања истиче тежњу општечовечанској зајединици, у коју приводи све Словене као једну целину, састављену од телом снажних а духом оплемењених чланова. Отуда соколски систем не тежи стварању само телесно здравих и снажних појединаца, него и одличних карактера, који се својим врлинама истичу у свима социјалним заједницама: у породици, општини, домовини и човечанству. По соколској идеологији „Соко“ није само добар вежбач, него је и добар ђак, добар друг и добар брат (сестра), добар војник, грађанин и добар човек. Он је узданица и понос своје домовине, али је и војник војске Спаса од свих беда и невоља, готов да први притекне, да први помогне. Соко је весник бољих и лепших дана за човечанство, те шири пријатељство, братство и љубав међу целим светом.

Оваквим смерницама, оснивач соколства неумрли др. Мирослав Тирш, дао је теловежби високу задаћу у одгоју народа и појединца. А ово је могао учинити само стога што је теловежбу посматрао с гледишта не само здравственог него и с гледишта психолошког, педагошког, социјалног, политичког и естетског. Благодарећи томе он је проширио домен физичког васпитања те су се на њему нашли као присни сарадници: философ, лекар, естетичар, психолог, педагог и социолог.