Учитељ

154 Књижевни преглед

формата, док је друга свеска са 1173 стране изишла из штампе 1924 год. Рибо није дачекао издање тога великог дела које носи наслов 77аше де Рзусћо!одте, он је умро 1916 год. Међутим, његов је предговор био готов већ у јуну 1914 год. па је могао изићи у првој свесци.

ж ж ж

„Дима је уопште био први који је у психологији применио исти начин писања који се већ давно практикује код неких других наука (медицине, историје књижевности итд), тј. поделио је међу најкомпетентније сараднике сва питања која се имају третирати у делу.

Успех је био неочекивано велик. Све стручне ревије, на свим језицима, поздравиле су појаву овог монументалног дела. То је било једно од најкомплетнијих психолошких дела уопште у светској књижевности. Наш психолог др. Борисл. Лоренц у својој великој Психологији говорећи о психолошкој литератури посвећује томе делу највећи део простора и каже, да је то „данас бесумње најбоље систематско психолошко дело“.

Наравно да има грешака које се нису дале избећи код тако великог броја сарадника; извесне ствари су се понављале, иако нису од тако велике важности; изношене су каткад супротне теорије и један је побијао другог итд. Мпак све у свему узето, по општем признању најбољих психолошких стручњака, дело је постигло сврху коју су његови аутори себи поставили.

= = =

Дима ту није стао. Он је приступио издавању новог психолошког дела које носи наслов: Мошогеаш Тгаше аде Рзускоготе. У свом кратком предговору он каже: „Мако је план за Моџоваш Тгане де Рхгусћо!орје“ састављен у појединостима као и у целости и за седам свезака које су посвећене нормалној психологији као и за две свеске које су посвећене патолошкој психологији, нећемо га овде износити, како бисмо сачували што дуље времена слободу да нешто додамо ако нам се то учини корисним“. Још пре уводне речи износи листу сарадника; има их за нормалну психологију тридесет, а за патолошку око двадесет. Све су то крупна имена у научном свету, чланови Института, чланови Медицинске академије итд.

Прва свеска садржи најпре прелиминарна знања, а затим уводну реч од Диме и методологију од Лаланда. За прелиминарна знања каже Дима: „Хтели смо дати места неким знањима која држимо неопходно нужним за оне који студирају душевне појаве,“

Ево тих поглавља: |! Место човеково у животињској серији. — П Антрополошки подаци. — ПТ Физиологија старости и полова. 4 Генерална физиологија нервног система. — М Специјална физи-

ологија нервног система. — МГ Биолошки проблеми свести.