Учитељ

Психолошки профил 185.

Ових 11 психичких функција спаја Росолимо у три главне групе:

[ Просечна висина из пажње и воље изражава психичк тон 96-—6,8 = 35,4: 2 = 8,2.

П Аритметичка средина из непосредног памћења, оптичког памћења, памћења за елементе говора и памћења за бројеве даје памћење. 8,2 - 8,8-–7,2 + 8,3 = 32,2:4 = 8,1.

Ш Средња висина из схватања, комбинације, сналажења, фантазије и способности, па даје асоцијативне процесе. 9,6 + 8,7 + 10 - 10 10 = 48,3:5 = 9,7. Из овога следује сле-

дећа формула: Меир аћа П88=82+-+81(- 62,8) 9,7

Већ и летимичан поглед на овај психички профил открива нам да П. И има јаку способност за сналажење и посматрање, бујну фантазију, осредњу способност за непосредно памћење и за памћење бројева, слабу отпорност према сугестији и прилично слабу ретенцију. Висина његовог профила показује нам да у погледу даровитости нешто отскаче изнад просечно развијених индивидуа истих година. Најјачи домен његове психомеханике јесу виши интелектуални процеси, а најслабији способност задржавања утисака — ретенција.

Да се одређивање бројне вредности појединих психичких функција не би вршило произвољно и да би се резултати испитивања јачине 26 испитиваних способности по могућству уравнотежили, Росолимо придаје висини сваке делимичне функције девет психичких процеса, који чине саставне делове профила, т. зв. изједначавајући додатак. Применом овога додатка Росолимо покушава да уравнотежи тестове и да се приближи у колико је то уопште могуће, одређивању апсолутне вредности јачине појединих елемената психомеханике.7) Од новина и средстава, која служе усавршавању методе профила, ниједно нема по њему толико замашан значај као малочас поменути изједначавајући додатак. Без овога додатка оцењивање резултата испитивања појединих способности било би донекле произвољно, а тиме и постављање дијагнозе о функцијама психомеханике било би мање или више илузорно. Ако би напр. нека особа од 10 задатака за испитивање простог схватања правилно решила 8, онда би бројна вредност њене способности за просто схватање — не обзирући се на изједначавајући додатак — износила 8. Ако би пак та иста особа од 10 задатака намењених за испитивање памћења реченица решила 8, онда би бројна вредност за памћење реченица била такође 8. То би

3) (. Ј. Коззонто: Аизојејсћепде 2шасеп 21 деп рзуспојошасћеп Ргобел. Жензсћин #аг апсемапфее Рзусћорооле, Вд. 2. Нећ 5/6 (1922),