Учитељ
188 Иван Кањух
памћење и виши психички процеси, онда имамо посла са хипото-
ничким типом. — Ако се заосталост манифестује у области памћења, онда се такав тип назива амнестички. Код овога типа је и ретенција по правилу врло ниског стања. — Ако најзад асоција-
тивни процеси стоје на упадљиво нижем нивоу, него прве две групе, онда Росолимо говори о дементном типу.
Није редак случај да две главне ингредијенције формуле профила релативно заостају иза треће. — Ако је неповољан однос. трију основних компонената профила изражен у сразмерној слабости психичког тона и памћења, онда се такав тип зове психоастенички. — Ако је нехармоничан однос трију група изражен у релативној неразвијености психичког тона и виших интелектуалних процеса, онда је то хипотоничко-дементан тип. — Ако се најзад дефективност испољава у последњим двема групама, онда Росолимо говори о амнестичко-дементном типу.)
Што се тиче зависности психолошког профила од пола, Росолимо је на основу многих испитивања нашао да је профил код девојака како у погледу његове просечне висине такои у погледу његових различитих елемената, урачунавајући овде и процентуалну количину ретенције, приметно нижи него код дечака истих година. Ова превласт психомеханике код дечака огледа се нарочито у домену асоцијативних процеса, у мање изразитој форми у домену психичког тона, а у најслабијој мери у домену памћења.
Метода профила има велики научни значај. Она се данас успешно примењује за решавање многих психопатолошких, психолошких и психотехвичких проблема, за откривање дара, за саветовање при избесру позива, за судско-психиатријско испитивање симуланата „за олакшање испитивања и постављања дијагнозе многих психичких облика и симптома болести, где се друге методе показују као недовољне“) а нарочито се показала као подесна за циљеве педагогике лечења.
У праксу педагошког лечења увео је Росолимову методу у нешто модификованој форми Карло Барч. Он изрично вели да се психолошки профил не сме исцрпстиу одређивању квантитативне вредности психичких функција, већ се мора употребити и за циљеве педагогике лечења.) Појам педагогике лечења обухвата по Барчу — душевно абнормалну децу свих врста, која имају дефекте у области интелекта, воље и осећања. Теориски, вели Барч, њен је задатак да помоћу педагошких средстава ублажи, а у колико је то могуће и излечи поремећене психичке функције, прак-
5) Боззонто, Рзусћојодсће Ргоћ дегекиуег зећ ег. дензсћин #иг апремапфе Р5усћојогје, Ва. 20. Хе 5/6 (1922).
6) Боззошто, Паз рзусћојосасће Ргош егс... стр. 45.
7) Кап Вапзсћ, Паз рзусћојовзсће Ргоћ | циа зепе Апзуенипо #шг Фе Непрадасошк, стр. 54. (Папе 1926).