Учитељ

210 Ж. Ч. Ћирић

спитачи треба да се старају, да се деца у цркви, у школи, на улици и код куће примерно владају, да су чисти и пристојни, да не посећују слаба друштва, и још учитељи треба да ублажују недостатке домаћег васпитања.

Какво је мишљење Сломшек имао о јужним и северним Словенима, можемо сазнати опет из његовог говора у сеоској цркви, у Корушкој 1838 године. Тако је говорио словеначком људству: „Иди према југу до мора, тамо ћеш наћи у Хрватској и Далмацији људе који исто тако говоре као ти. Путуј даље у Угарску, Ческу, Пољску и Моравску, свуда ћеш наћи словенске сроднике.“ Сломшеку је дакле српскохрватски језик исти језик.

Године 1846 Антон Мартин Сломшек постао је лавантински владика, али и као владика био је први народнопросветни радник.

Кад је Антон Мартин Сломшек 1862 године умро, о његовој смрти написао је др. Вошњак у својим „Успоменама“ овако: „Умро је он, наша нада и наша светла звезда, која ја нама светлела и показивала нам пут, по коме треба да ходимо да ослободимо наш народ ропства и да припремимо за њ лепшу будућност.“

Двоје великих дела извршио је Антон Мартин Сломшек: Научио је Блажека и Нежику, децу тлаченог сељачког словеначког народа, љубити матерњи језик, пробудио је у њима националну свест и друго још веће дело: преместио је седиште лавантинске бискупије из Корушке у словеначки Марибор, те тиме спасао више од 200.000 Словенаца националне пропасти.

Име Антона Мартина Сломшека, словеначкога вође и владике светлеће међу именима првих и највећих словеначких вођа.

НАСТАВНИ РАД

Употреба боја у цртању од Ж. Ч. Ћирића,

учитеља у Ракинцу

Из дана у дан искуство нам ствара нове путеве у настави појединих предмета. Ако то не можемо назвати новим путевима, онда можемо рећи да су они интересантнији, занимљивији од уобичајених. Говори се о безбројним начинима обраде наставног градива по радној школи, ма да често у тим новинама има нечег страног што носи обележје места и прилика у којима је први пут експериментисано, те због тога није препоручљиво и погодно за наше прилике. Стога ми морамо, ако хоћемо да кренемо напред, да црпемо и сазнајемо непосредно и од добивених закључака да. реформишемо и створимо свој рад плоднијим.