Учитељ

Антон Мартин Сломшек 209

основу тих разговора деца рачунају, пишу, читају и упознају се и са најважнијим за моралан и побожан живот у породици и друштвеној заједници. Побожан живош у народно свесној словеначкој породици је сврха Сломшековог васпитања и образовања.

Ова књига, која је написана у правом дечјем духу, поред многих других књига, часописа и уџбеника које је написао Сломшек, најбоље показује Сломшека као педагога. Сломшек није радио само по програму и прописима тадашње државне немачке школе, него се подигао високо над своје савремене васпитаче и учитеље и као пророк казао како треба васпитавати словеначку омладину да буде способна да се такмичи са омладином других културних народа.

Песталоцијева начела васпитања и образовања човека нашла су и у Сломшеку свога заступника. Али Сломшек није само слепо подражавао Песталоцијева начела, него је он добро проучавао прилике у којима је живело малобројно на више покрајина раздељено словеначко људство и према тим приликама он је писао књиге и давао у њима своме људству, нарочито учитељима, родитељима и свештеницима па и омладини упутства како треба да живе и шта треба да раде, да ослободе словеначко људство од душевног ропства и да му остваре лепшу будућност.

Сломшек дакле није важан за развој опште педагогике, али он је важан за развој васпитања и образовања словеначке омладине и словеначког људства у његово препородно доба. Сломшек је словеначки Песталоци, он се може назвати оснивачем словеначке народне школе.

Ни као виши школски надзорник Сломшек се није слепо покоравао наређењима која је примао од дворске комисије из Беча. Указ о настави немачког језика у словеначким крајевима спровео је 1843 школама са оваквим својим значајним програмским тумачењем: „Мако Њег. Величанство жели да се у свима школама шири немачки језик, ипак не треба мислити да је знање немачког језика главни циљ наставе и да га треба учити чак на штету осталих предмета, као што се то догађа у неким школама. Због оваквог поступања дешава се, да школа за већи број деце нема никакве користи и да људство овакву школу не воли. Учитељи и њихови помоћници треба да предају немачки језик тек онда кад деца умеју да се на матерњем језику изражавају, добро читају и пишу. Читање треба деца да уче на језику којим говоре. Код свих наставних предмета учитељи треба да воде рачуна о приликама у којима деца живе односно у којима ће живети кад се буду исписала из школе. Примере за рачун и писмене задатке треба узимати из дечје околине. Механизам у настави треба од првог почетка избегавати на тај начин, што ће се учитељи од првог разреда старати, да деца прочитано градиво разумеју и да им дају у свакој прилици потребна упутства за живот. На тај начин ће доћи у школу прави живот. На крају напомињемо да сви учитељи и ва-

Учитељ 14