Учитељ

208 Антон Скала

Сврха тадашњег метода била је вежбање и образовање памћења. Метод је био од владе прописан нарочитом књигом метода. Нико није смео употребљавати друге примере и угледе осим оних који су били прописани. То је било прописом забрањено.

Сломшек овако приказује тадању школу: „Добили смоабБ Ц таблу, слова су била велика као ракови али била су само немачка и латинска, на словеначком језику није било ничега. Срицали смо и цврчали, писали смо најпре немачки а затим латински, само на матерњем језику ништа.“

Словеначкој деци било је чак забрањено да међу собом у школи говоре словеначки. Ако је словеначко дете у разреду изговорило коју словеначку реч, добило је најпре батине од учитеља, а затим му је учитељ обесио око врата дугачки црвени језик. Тако осрамоћен ученик је морао по свршеном школском раду стојати пред школом и чекати док сва деца прођу мимо њега.

Антон Мартин Сломшек био је као жупник месни школски надзорник, као декан окружни надзорник и доцније и виши школски надзорник. Увек је мислио и радио на томе да би што више учинио за унапређење словеначке школе тј. за васпитање и образовање словеначке деце на матерњем језику.

У то доба биле су најсветлија тачка на пољу школства недељне школе тј. школе које су радиле само ведељом. Сваке недеље после мисе сакупљали су родољубиви свештеници и учитељи словеначку децу и учили их на словеначком језику читати, писати, рачунати и вајважније из познавања природе. До Сломшека у словеначким крајевима су више учили читати него писати, сврха оваквог учења била је читање светих књига; Сломшек пак први је написао: „Добро је, ко читати зна, али ко и пише, још више вреди“. За децу недељних школа написао је Антон Мартин Сломшек књигу, којом се прославио. Књига се зове: „Блажек ин Нежика у недељски шоли. Учитшељем ино ученцем за. поскушно списал др. 6: возенишки фајмоштер 1842 лета. Блажек и Нежика, брат и сестра причају у тој књизи својим родитељима шта су чулиу школи. Књига има 52 вежбе. У овој књизи налази се све што сељак треба да зна. Ту има најважније о познавању природе; 0 хигијени; о грађанима и грађанству; о важнијим наредбама и прописима; 0 дужностима војника; о кажњавању дезертера; о практичним привредним знањима: састављању молби, уверења, признаница, завештавању; о лепом владању; о првој помоћи у незгодама; о осигуравајућим друштвима против пожара; о сујеверју и о лошим последицама сујеверја. О свему томе написао је Сломшек 52 вежбе на јединствен и још сада „модеран“ начин. Градиво је узео из живота сељачког човека. Настава се изводи на основу разговора о догађајима и доживљајима на селу. Вашар, ходочашће, пожар, врбовање итд. пружају довољно прилика и градива да се деца могу упознати са најважнијим стварима за практични живот, На