Учитељ

228 Домаћа књижевност

за професионалну оријентацију са стране и код нас пренет и са успехом негован.

Али се ипак, крај свих ових радова, све до појаве првог издања горње књиге г. Милована Ристића код нас осећала велика оскудица у једној чисто практичној књизи за саветовање позива. Наши учитељи су ту оскудицу нарочито осећали. Некада се од њих тражило да васпитавају и да својим васпитаницима дају извесна елементарна знања за живот. Са питањем професионалне оријентације, међутим, овај је задатак знатно проширен и њима је још један део народне судбине стављен у руке. Од њих се данас тражи да се брину ио звањима која ће једнога дана њихови васпитаници пригрлити, тражи се да буду први саветници и да пазе да се ниједан део народне енергије узалудно не распе. Посао нимало лак, као што се на први поглед може узети, јер претпоставља с једне стране широко теоријско познавање проблема и његових метода, а с друге практичну упућеност.

Као дугогодишњи професор и васпитач г. Ристић је осетио сву тежину ове празнине у нашој литератури када се решио да напише горњу књигу, која је за кратко време доживела и друго издање. Питању професионалне оријентације он је пришао онако како се, с обзиром на наше прилике, њему данас мора прићи: са. привредно-васпитног гледишта. — „Куда ћемо нашу децу-ђаке кад сврше основну школу, који разред гимназије, грађанску школу, кад положе нижи течајни испит, кад сврше шест разреда гимназије или кад положе виши течајни испитр“ Ово питање, које свакодневно постављају ђачки родитељи себи и својој околини, а нарочито наставницима, поставио је г. Ристић себи и на њега као наставник и добар познавалац живота, дао одговор какав се само може пожелети: „Кроз стручне школе у живот, јер су оне радионице духа и тела, оно што се данас, када се говори о сагоревању у практичном животу, највише тражи.“ — Његова је књига, према томе, скроз практична књига, прави практични путовођ у живот. Са својим првокласним обавештењима и упутствима о разним стручним школама, заводима, установама и радионицама, у које могу ђаци, после извесног периода школовања, прећи ради стручног усавршавања и оспособљења за живот, она је и у сваком другом погледу беспрекорна. Почевши од циља, карактера, ранга и програма појединих установа, па до позива које оне дају са изгледом у животу, све је у њој написано пажљиво, према стварним подацима и, уз то, лако и разумљиво. У нашој литератури, засад, нема књиге ове врсте која би се с њом могла мерити, те је очекивати да ће, уз одличну књигу Избор звања од Едуарда Клапареда (у преводу г. Илије Опачића), у којој је проблем професионалне оријентације и селекције обрађен теоријски, веома корисно послужити нашим учитељима за практично оријентисање у овом питању.

Вит. С. Радовановић