Учитељ

Књижевни преглед 251

чистој, лепој, самостално изведеној спољној опреми цртеже, земљописне карте, писмене саставе, излагања из природописа и рачунске задатке ученичке. Рукопис је морао бити правилан и леп. На спреми ових поклона за родитеље ученици су често радили и по 14 дана. Иначе је цео овај одељак пун изванредно занимљивих података.

И према многобројним посетиоцима завода са свих страна Песталоције је био исто тако предусретљив. Међу посетиоцима је било краљева, кнежева, државника, научника, уметника, песника, педагога, духовника, трговаца и радозналаца из свих европских земаља. Они су често и ометали наставу, јер је некад читаво друштво улазило у учионицу. Учитељи и ученици били су каткад сити ових „парада“.

У четвртом одељку излаже нам писац Песталоцијеву педагогику како је била примењена у Ивердону. Своју педагогику засвовао је Песталоције на свом схватању чевечјег бића. А оно за њега има три битне ознаке:

1. Најдубља унутрашњост човечје природе је нешто активно: клица која тежи за развитком.

2. Та најдубља унутрашњост стоји у заједници с узроком света и због тога и у заједници с бићима себи равним. Ову заједницу доживљујемо ми у вери и љубави.

3. У биће човечје спада слобода, слобода његове моралне воље. Песталоције је тај дар Божји називао чевечјим достојанством.

У обради ових битних карактеристика човечјег бића налазио је Песталоције доиста разлоге за сву своју васпитну делатност.

За овим се излаже начин како је у Ивердону извођено телесно васпитање. И у том правцу имао је Песталоције здраве и модерне погледе. Игра, излети, путовања, пливање, војничка вежбања и др. чинили су градиво у овом правцу. Естетичка и морална страна вежбања била је предмет особитог старања. Игре су извођене на пространим ливадама иза замка, у коме је био завод. „Регпеге-је-Јас“ („Иза језера“), како су ученици тада називали најомиљеније ливаде, помиње се често у њиховим писмима и дневницима. Игре су биле скоро исте као и код нас пре „футбала“ и других данашњих спортских претераности. Немогућно је навести све појединости, ма колико иначе биле занимљиве и поучне. На хигијенску негу тела, лекарску помоћ, одело и исхрану обраћала се велика пажња.

Даље нам се у књизи износе подаци о ручном раду и раду у башти. Колико здравих потстрека има ту за модерну „школу рада“ и то баш кад се она правилно схвати! Исто је тако богат интересантним и скроз модерним погледима одељак „Домаће васпитање“ (разуме се, у самом заводу, јер је Песталоције заједницу у свом заводу сматрао као породицу: он је свима био уважени и вољени „отац“).