Учитељ

Улога и значај нагона у васпитању и животу 269

Улога и значај нагона у васпитању и животу

од Јована Ц. Милошевића, професора у Сомбору

Педагогика ће лутати све дотле док не буде држала да је свест једина снага на коју васпитање има искључиво да се наслони; дотле ће давати непотпуне резултате док буде из васпитања незаслужно искључивала удео који се нагонима по њиховом природном праву мора признати. Мора једном бити јасно свима који раде на васпитању: да је човек толико исто нагонско колико и свесно биће и да су нагони неоспорно важан чинилац у васпитању.

Старој се школи замера да главни циљ васпитања није схватила правилно, јер је створила дубок јаз између васпитања и живота. Није ово ни главна ни једина замерка која јој се може учинити. И већа и важнија је у томе што је она створила јаз између човекове нагонске природе и васпитања. Онај се први некако може и премостити, пошто практичан живот може да допуни и коригује дејства васпитања, али шта ће моћи да учини са нагонима о којима или никако није водила рачуна, или их је систематски потискивала» Може ли бити индивидуалног и социјалног прогреса тамо где су пасивна знања претпостављана активним човековим снагама, које из нагона црпе своју виталну хрануг

Који су то нагони на којима се васпитање као на најјачим својим темељима мора да заснује и каква је њихова улога биће предмет даљег излагања и тежиште ове расправе.

а) Нагони који делају у васпитању и животу

Нагони имају искључиво биолошки значај и њихова се вредност у томе и састоји. Човек као део природе не може имати смерова који би били супротни општем природном смеру — еволуцији живота. На основу закона еволуције природа ствара све савршеније облике градећи на свима странама најразличитије комбинације. Вечити процес стварања и развијања она уноси у све своје организме усађујући у њих у том циљу урођене тежње или нагоне. Свом основном смеру одржања она додаје с једне стране нагон делања као средство да се врховни смер продужења функција сачува, а с друге стране усађује тежњу усавршавања, тежњу за савршенијим облицима који су последица удружених природних сила.

·" На основу проучавања философије природе наука о васпитању може и за себе да извуче извесне корисне закључке. Пошто | природа своје вечите циљеве постиже силама чија је акција регулисана непроменљивим законима (физичким, биолошким, психолошким и логичким) то се и васпитање као неопходна природна