Учитељ

Улога и значај нагона у васпитању и животу 271

Као што несразмерно развијене нагонске моћи стварају генија, тако се са закржљалим нагоном усавршавања рађају слабоумни и идиоти, код којих је развијен једино нагон одржања.

Нагони који делају одвојено од других не само што не дају велике резултате него немају ни ширег унутрашњег, васпитног значаја. Употребљавају ограничен број способности због уског поља рада. Њихова је активност окренута на чисто индивидуалне циљеве. Тако ће се дејства нагона делања и сазнања ограничити искључиво на личне добити, ако се не удруже са социјалним нагоном, који тежи да се резултати рада појединца ставе у службу једне шире заједнице. Ако се пак борбени нагон удружи само са нагоном делања, створиће саможивце. Борбени нагон, кад дела сасвим сам искључујући остале а нарочито социјални нагон, постаће опасност за заједницу.

Није тешко увидети да је задатак васпитања да будећи у васпитаника корисне нагоне створи од њих што потпуније јединство, везујући их за два основа индивидуалног и колективног прогреса, за нагон делања и социјални нагон.

Свако васпитање мора поћи од ова два основа сваког прогреса. Развијајући остале оно ће их везивати за оне прве, држећи притом што даље од васпитаника оне ниже, који се манифестују у грубој форми одржања. Разуме се да ово отстрањивање не треба. схватити као угушивање, пошто се и њихови битни захтеви морају задовољити у њиховим највиталнијим потребама (ако се хоће здрав нагонски живот), али им дејства треба негде ублажавати а негде одлагати давањем првенства оним вишим.

6) Неговање нагона

Васпитање је чинило увек притисак на урођену дечју природу кад год је занемаривало активне снаге својих васпитаника. Због тога је појава радне школе поздрављена са многих страна. „јер поћи од човечјих потреба у природи, поћи од самих дечјих потреба, направити мост од једних до других, значи пењати се: до прадедовских и биогенетских интереса; значи пробудити најживље интересе, интересе првобитне, на који ће се моћи калемити сви други. Способност интересовања за те ствари припада. сваком бићу, ма какво било и ма како да је пропало; у толико више припада младом индивидууму, здравом, пуном способности за делање које још нису избиле, нимало сатрте дресирањем.)

Те првобитне прадедовске интересе од којих треба поћи у. васпитању, треба да задовољи нова школа ручним радом. Да ли је првобитни човек употребљавао само руке у борби за опстанак или је са њиховом употребом спојио и друге своје крупне мишиће: (трупа, врата, ногу)2 Није ли се најпре верао по дрвећу да са њега

') Феријер „Активна школа“.