Учитељ
284 Јован Петровић
стих“ заврши најпосле „вијугама“, које потсећају на симболе параграфа.
Поступак за децу је као и при изучавању правих.
А да би се почетници што боље извежбали и у извлачењу ових кривих, др. Натошевић препоручује и овде шему по Келнеру, која се такође мора изводити много пута. Најпосле се пак црта: сат, коло, лист и слично.)
Ж
Из овога скраћеног приказа види се врло лепо не само свеколика дужина овога дела припремних вежбања за почетно писање, него се осећа одвећ јасно и целокупни напор за њихово извођење у ужем смислу по препоруци др. Натошевића.
И Ник. Ђ. Вукићевић као земљак и савременик Натошевићев,
те и најнепосреднији његов прејемник имао је пуно права, што је — поред оријентације у простору и нужнога упознавања са правцима и положајима појединих црта, — све ове вежбе свео на изу-
чавање оних основних правих и кривих, које исписасмо на почетку овога дела.
При том Вукићевић иде корак напред утолико уколико одређеније полази са стварних запажања ђачких, што није случај у његова претходника. Јер Вукићевић пре изучавања правих: усправља, полаже и косо држи лењир школски, то лево то десно, свраћајући почетничку пажњу једновремено и на истоветне положаје разних предмета....
За испупчену и издубљену Вукићевић вуче руком по горњој кори хлепчића и по издубљеној земички, а указује и на изврнуту кашику и тас од теразије. За леви и десни полукруг опет држи срп час лево час десно окренут, а свраћа истовремено пажњу почетника и на друге предмете сличних облика.
Цртањем пак лествица, прозора, крста, столице, стола и „долапа“ (ормана) — одмах по изучавању усправљене и положене, а прве куће одмах иза изучених косих, — и цртањем друге куће, косе и српа после изучавања оних кривих, — Вукићевић је — види се — ишао рационалнијим путем у примени изучених цртаз), но што је Натошевићево цртање углова и извођење оних дугачких и досадних шема за праве и криве по Келнеру.“)
2) Све наведено у овим лекцијама узето је из поменутог Натошевићевог Упуства, почевши од 262 па закључно са 269 страном.
8) Упуство за предавање буквара.. Написао Н. Ђ. Вукићевић 1872. Стр.: 1619, 22—26 и 29—36. Постоји и треће издање од 1883. Означене стране су тачно по овом трећем издању.
4) Иза Вукићевића по хронолошком реду дошао би Јов. Миодраговић. Али како се свеколика вежбања за почетно писање по њему састоје једино у цртању свега и свачега, то ће се он приказати — како је већ наглашено — у засебном одељку по свршетку овога првог дела.
5 3 4