Учитељ

348 Станко Првановић

стили у излагање уобичајеног традиционалног поступка, којим се писмено рачунање предаје у школама, навешћемо само неколико најкарактеристичнијих правила узетих из најраширенијих наших рачуница за основне школе, којих се већина наставника придржава.

После два три примера које изводи наставник за множење двоцифреним множитељем даје правило: „Кад има да се множи са две цифре, онда се прво множи јединицом цео онај број множеник, па онда се множи десетицом цео онај множених“. Али кад се множи другом цифром (десетицом), оно што изађе пише се у други ред, под другу цифру, јер се десетицом множи па се под десетицу и потписује. Најпосле се ова два броја саберу“. На другом се месту каже: „Множитељевом цифром с десна треба помножити цео множеник, затим по реду и осталим; делимични се производи потписују један испод другог тако да се сваки наредни помакне за једно место у лево; напослетку треба сабрати све ове делимичне производе“. М ово се правило даје само после два примера, који су изведени са свима олакшицама. За дељење се дају правила: „Писмено дељење почиње се с леве стране, од највеће цифре. Деле се по једна цифра ако може, ако не може (кад је делитељ већи) онда се узима и друга цифра... Нуле саме не деле се, него се само напишу у количнику“. Даље: „Ово треба добро упамтити: кад год се спусти нека цифра, па се не може делити, онда се пише 0 (нула) у количнику место ње“. У једној другој, пак, рачуници стоји: „При дељењу дељенику се с лева одвоји само толико цифара, да могу садржати делитељ, па се понављају раније поменуте четири радње, док се не спусте све цифре дељеникове“.

Треба ли, после овога, још износити и показивати како се наша деца уче писменом извођењу појединих рачунских радњи» Ова правила — иако се дословце не понављају у свакој школи — то јасно показују. Помињу се једнако: цифре, сабирци, множеници, множитељи, делимични производи, дељеник, дељитељ, количник итд. — сами апстрактни и за децу апсолутно несхватљиви и неразумљиви појмови. Па онда поступци рачунских радњи!» То су готови шаблони, које деца такође не схватају и не разумеју, већ су принуђена само да памте и' механички репродукују. .

Такво, пак, знање писмених рачунских операција није дечја својина. Оно није срасло и није проткано у дечју духовну садр-