Учитељ

370 Катарина М. Радовановићева

зато да би његов лични живот био богатији и према томе срећнији, него и зато да би могло несебично дати заједници своје најбоље способности.

Најзначајнији духовни преображаји увек су били дело једне шачице људи који су били понесени једним заједничким одушевљењем. Интернационална лига за ново васпитање основана је 1915 године, године која је дошла за првом годином рата, од неколико васпитача који су, у овоме хаосу мржње у својој унутрашњости поставили ово питање: „Шта да се ради па да се ово никад више не понови.“ Имали су тада јасну визију да спаситељска мисија припада једино вођима омладине.

Интернационална лига за ново васпитање се чврсто држи изнад свих политичких, религозних и филозофских разлика. Ми признајемо, и никада нећемо то заборавити, да свака нација има своје сопствене проблеме да решава, да је васпитање свуда једна национална брига, да мора према томе да чува и управља сопствену традиционалну културу свакога народа. Ниједан народ нема права да намеће свој сопствени васпитни систем другом народу. Сваком народу припада право да ствара васпитни систем који истовремено изражава и васпитава његову националну душу па било да га она израђује у корист једног новог социјалног опита или да даје нови правац једној другој културној традицији, да би је прилагодила захтевима једног преображеног света.

Рад који себи поставља овај конгрес добија важност пред којом нико данас не може затворити очи. У часу када стари ној редак уступа место једном новом поретку, када су прилике, више него у иједној другој епохи, можда тешке по огромним последицама, када се управљачи света скупљају да би први пут у историји израдили један режим међународне сарадње, када старе управне методе, када стара економска начела признају немоћ да обнове људску кућу на старим темељима, васпитање генерација које ће живети у овој новој општој људској кући, јесте без икакве сумње проблем првога реда.

Ми чак можемо рећи да Друштво народа, конференције за разоружање, скорашња лозанска конференција, пактови и уговори о пријатељству, јесу немоћни покушаји, ако број оних који у свакој нацији одговарају новом духу, није довољан да васпостави ново друштво чији су оквир ови уговори.

Ми верујемо да један конгрес као што је овај наш претставља заседање једног правог духовног Друштва народа, зато што вам дозвољава да, утицајне личности у томе погледу, учитељи, родитељи, социјални радници, који располажете једним огромним моралним упливом, да заједничким разговором поставите основе васпитања које одговара потребама новог времена. Оно што треба изменити то су односи људски, и ништа друго, али односи људски су оно што су људи.