Учитељ

420 Др. Љубица Јовичић

деца са радошћу изговарају глас Јовин, Марин, Зорин, Мишин, а при писању пишу њихова слова.

Овим, очито корисним вежбањима, може учитељ да да облик шале. Пуштамо да и ово пример још конкретније изрази: Једном приликом, у вези са анализом говора, вођен је разговор о грешкама, које при изговарању појединих гласова чине нека деца. Тада је између других, наведен и овај, наставнику познати случај: Девојчица је, и по доласку у школу, још увек говорила: тућа (кућа), трава (крава), Тоста (Коста), Вута (Вука), јадода, дрожђе итд. Њена сестра показивала је тешкоће при изговарању гласа р. Једанпут је у шетњи ван града, прва, угледавши краву на пољани, узвикнула: „Вуто, ено трава! На то јој је сестра са збиљом приметила: Не каже се „трава“, него „квава“. Исправљање погрешно изговорених гласова постаје деци права забава. Један озбиљан посао врши се ту у најинтересантнијем облику.

Да укажемо још на неколико, с успехом спроведених покушаја ове врсте при утврђивању слова: Деци је н. пр. речено да ће се изнад школске табле појавити једно слово, које она, кад почне да се показује, треба да погоде. Ово саопштење изазива општу радозналост; у тренутку настаје тишина; очи свију управљене су на таблу. Лагано помаљање картона са словом потенцира радозналост и прелази у радосно разрешење кад се цела слика укаже.

Необично јак утисак постиже се кад се неколико слова, пошто се на наслону за словарицу поређају и оставе да их деца неколико тренутака посматрају, покрију хартијом, а деци стави у задатак да погоде где је које слово. Отклањање покривача са тражених слова праћено је живим интересом.

Деца исто тако са задовољством погађају које ће се од два слова, што их учитељ ставља наизменично у једну или другу руку и показује деци, налазити у даном тренутку у његовој десној, или левој руци. Показивање слова изазива код оних, који су случајно погодили, осећање успеха, а код осталих жељу да у утакмици учествују. Пуна живота, хумором зачињена обрада појединих гласова и слова чини да тај, по изгледу мртав свет, оживи и постане извор истинске радости.

Учитељу се пружа безброј могућности да сувопарна и мучна вежбања, како у почетном читању, тако и у свима другим саставним деловима наставе, замени живахним и пријатним радом.

У рачуну, дрвца, зрнца, кестење и други згодни плодови из дечје околине, служе за оживљавање и забавни рад са бројевима. У дрвцима дете гледа: час зечиће, час пилиће, час војнике, ђаке; у зрнцима: лопте, бонбоне, ускршња јаја, грудве снега итд. Изрезани кругови од картона величине једног динара, које учитељ раздаје сваљком детету, претстављају новац. Они замишљају да код књижара купују разне ствари за школу, или код других продавалаца друге потребе и плаћају тим новцем. Са нарочитом љубављу деца решавају задатке уплетене у кратке, интересантне