Учитељ

Ђак почетник и школа 421

приче. Код вежбања са чистим бројевима могу се изводити разне рачунске игре, при чему деца, нарочито кад им се да облик загонетки, интензивно учествују. Учитељ је тобож замислио један број. Деци каже да и свако од њих замисли по један. Пошто прозвано дете саопшти свој број, учитељ му каже за колико је његов (учитељев) број већи или мањи од дечјег и пушта све да га погоде. Мли им он гласно каже један број, (3) затим други у себи (4) са руком на устима, онда опет гласно њихов збир (7). Деца сад имају да погоде број који нису чули.

Слични облици за вежбање не могу се набројати. Учитељ их може примењивати разнолико и мора да их мења, чим дечје интересовање попусти, јер је промена овде психолошка потреба.

У жељи да се изађе на сусрет дечјој природној склоности за драматизовањем и да се оно стави у службу развијања духа, обрада причица спаја се са драматизовањем истих. Педагошка вредност драматизовања не може се довољно нагласити. Оно је једно од особитих средстава за дечји самостални стваралачки рад, индивидуалну активност њихову и развијање гипкости духа. Замишљајући себе у туђим улогама дете се удубљује у душевна стања других и преживљује их. Његове спонтане комбинаторске способности и све духовне снаге налазе се у живој акцији. У исто време ствара се прилика за вежбање самосталног говора.

Настави, која излази на сусрет дечјем нагонском животу и испуњава његов дух веселошћу и задовољством при раду, служи као особито средство ручни рад у разним облицима. Ручни рад даје се обилно применити у целокупној настави. Настава околине, т. зв. стварна настава, пружа највише разноликих могућности да се утисци мануелним радом пречисте и да се деца заинтересују. Али и у свима другим областима наставе дато је небројено услова за његову примену. Деца н. пр. треба да се припремају за схватање слова и писање многих њихових компликованих облика. То се врши вежбањем ока и руке. Као најпростије вежбање за ово служи моделовање и цртање.

Моделовањем и цртањем познатих предмета, илустровањем причица, цртањем шара из елемената појединих слова, које деца сама компонују, вежбају се дечје очи и руке за доцније писање. Око уз помоћ руке учи да гледа оштрије, тачније. Апарат ока усавршава се у својој функцији тако, како се простим посматрањем никад не може усавршити. Дечје руке исто тако постају знатно гипкије и умешније. Кад су се деца првих неколико недеља вежбала у томе правцу показују се у почетној настави писања далеко умешнија од деце, где је ово пропуштено. И један од главних узрока, што наша деца кроз све четири године не науче правилно и лепо писати, јесте несумњиво и тај, што се пре времена, још са руком посве'крутом и ненавикнутом на руковање потребним материјалом, започиње писаним словима.

При учењу појединих слова, прављење облика истих од глине, пластилина или ма које друге такве масе, зрнаца, др-