Учитељ
424 Др. Љубица Јовичић
су као мотиви великог броја успешно спроводених новина. Разумљиво је онда што се и на овоме месту та област чини главним предметом претресања.
Сувише би нас далеко одвело ако бисмо на овоме месту залазили у појединости појава ове широке области. Оно што се у овај мах може и што је у духу предузетог посла јесте да се, укратко и више у напоменама, истакну психолошки моменти и повуку закључци, уколико из њих произилазе.
Међу појавама које долазе у питање, по своме фундаменталном значају, по својим типичним особинама и по својој практичној вредности заслужују без сумње опажања, да се најпре њима обрати пажња. Из битних одлика дечјих опажања, откривених развојем дечје психологије, проистичу многи већ признати захтеви новога времена. Наредни редови забавиће се тим, по нови васпитни и наставни дух, интересантним одликама опажања ђака почетника.
Пажљивом посматрачу може пасти у очи да децу привлаче нарочити утисци. Све што је ретко, необично, што блиста сјајем и јасним бојама скреће на себе дечју пажњу. Боја је за децу необично привлачна драж. Чим могу да располажу њима бацају их вајразноликије, уживајући у њиховом шаренилу. Из дечјих цртежа види се да боја за њих није и носилац садржине. Деца знају да свака ствар треба да има своју боју, а да ли ће се она слагати са бојом стварног предмета њих се слабо тиче. Зато учитеља не треба да зачуди ако потпуно нормално дете нацрта: црвену свињу, плавог вука, зелено псето, човека са жутом главом а плавим ногама итд. У погледу дечјег смисла за боје карактеристично је и с практичног гледишта потребно знати да деца, и кад пођу у школу, не схватају прелазе и светлосне рефлексе. Они разумеју и допадају им се просте, јасне, ничим непомућене боје.
Узимајући у обзир све ове истине, модерни буквари испуњавају се светлим колорисаним сликама, али без сенке и прелаза. Тако исто обојене креде и писаљке налазе обилне примене у новим школама. Све што треба да се истакне, да децу заинтересује и да их импресионише обележава се бојом. Привлачност боје чини да се пробуди интерес за ствар спојену са њом. Ново слово н. пр. фиксира се увек на школској табли кредом у боји. И зато што ће се оно писати црвеном, жутом, зеленом, или плавом 60јом, јавља се код деце жива жеља да изађу на таблу и да га пишу много пута. А кад треба да нацртају какав предмет шареним кредама учитељ једва може да савлада њихову навалу на таблу. Почетна вежбања за читање пишу се такође у боји. Утисак за око несравњено је јачи и пријатнији, него онај што долази од беле креде на црној табли.
Поред боје, за децу има јаку привлачну снагу све оно што се налази у живом покрету, поготову ако изазива пријатна осећања. Сасвим је онда природно што издвојени предмети, какви се.