Учитељ

Ђак почетник и школа 425;

махом налазе на сликама дечјих буквара, не занимају децу. Кола, јаје, љуљашка, сами собом за децу мало значе. Али кад кола јуре пуна веселе деце, кад су на слици занимљиве сцене са ускршњим јајима, на љуљашци и око ње деца у живом покрету, изазивају најживље учешће.

Деца се задржавају на ономе што има везе са њиховим личним животом. Она се често не могу одвојити од слике на којој је приказан какав догађај из њиховог живота. Међутим брзо, можда чак и не обзирући се, пролазе поред оне, где себе не могу наћи.

Пада у очи да деца запажају све што је изразито, па чак и кад иде у карикатуру. Она воле хумор. Здрав, природан, неизвештачен хумор одговара њиховој природи.

Све напред истакнуте психолошке чињенице морају служити као мерило при уношењу илустрација и текстова у букваре и читанчице. Слике са изолованим предметима, које као што је речено, за децу имају мало вредности, не треба да нађу места ту. Исто тако у њих немају приступа цртежи без живота и покрета, и садржајно деци неинтересантне слике. Само оне илустрације, које одишу животом, износе деци блиске и занимљиве догађаје, могу се пуштати у ове дечје књиге.

Што се тиче форме цртежа заблуда је веровати да слике у буквару треба да су сличне фотографским снимцима, са свима појединостима. Напротив, стадиуму дечје зрелости одговарају цртежи који се ограничавају на главне линије, као носиоце израза, избегавајући споредно. Такви, прости а изразити цртежи делују на децу непосредно. Разуме се да је утисак тек онда потпун кад. се линији придружи боја.

Приликом једног опита вршеног са почетницима показан им је један страни буквар испуњен колорисаним сликама, пуним живости и радње. Деца су са усхићењем посматрала: како јури ауто прескачући улицу, а за њим трче боса деца, како праве човека од снега, како девојчице прескачу преко конопца, како се деца купају у реци и прскају водом; да не наводимо множину других, њима сличних. Кад им је речено да је то буквар, зажалили су што и њихов нема „тако лепих шарених слика.“ Заинтересовани за слике покушавали су да протумаче непозната слова и речи

испод њих.

Оно што се у првоме реду тражи од слике захтева се и од. текста везаног за њу. И при одабирању текстова мора се полазити од детета. И ту се догађаји морају посматрати дечјим оком и срцем. Није довољно да деца разумеју сваку реч и њихове везе, већ да су осећањем ту, сећајући се сличних догађаја из свог личног живота. Описивањем и набрајањем чињеница они се на то не могу покренути. Само нагомилавање ствари чини да чланци остају без утиска, иако их деца разумеју, иако су написани тобожњим. дечјим језиком. Такав начин излагања противи се психологији.