Учитељ

442 Душан Теодосић

се је устрепио и уплашено хита да одговори потребама времена. Необична јурњава данашњег културног света за оним што се зове „модерно“, „врло згодно“, „симпатично.“ ИМ такве ерупције друштва понављају се из дана у дан, па од појава постају навике, које су темељ данашњег културног човека. Наместо колективног идеала постављен је индивидуални, коме се све и подређује.

Данашње време није више време добрих навика и разумних дела, већ је такво време, да свакодневно читате у новинским извештајима рубрике испуњене људским злочинима у овоме или ономе крају: на несрећу човекову дошло је време само ситничавости људских, које најзад своде сав човеков живот на један најраспрострањенији порок који се зове алкохолизам и који испуњава злу човекову душу. Психолози и педагози окренули су своје посматрање на тај нови душевни проблем, који се тиче односа вредности индивидуалног рада у синтези колектива. Социјални покрет претворио се у психолошки и педагошки, чисто школски. Поред свих савремених тежњи и принципа нове школе поставља се и захтев ширења антиалкохолних идеја непосредним путем школе и наставе. Идеје се претварају у реформе. Организација „антиалкохолизма и у другим културним земљама Европе и Америке ствара терен и у школској настави, па се распростире и на "сва друга хумана ђачка удружења. Тако и Подмладак црвеног крста заступа идеју трезвености као своју идеју. На часовима посвећеним дечјем васпитању прво место заузима лична борба, борба „против својих инстиката, против ниских жеља и бујних страсти. Кроз наставу се развија и антиалкохолна идеја, која ће бити база -за даље постављање елемената изградње човекове личности и карактера способних за живот у заједници. А то је посао васпитног 'и социјалног обележја.

Школа као носилац свих друштвених потреба и израз времена и живота, служи следствено овоме идеалу у борби против алкохолизма, као померене стихије живота и неуравнотежених „односа духовне културе међу људима и: њиховим заједницама. Данашњи човек смакао је с позорнице живота сва блага духовног живота и културе, и за свој идеал поставио је груби материјалигзам, кога проживљује и у ширину и у дубину. Насупрот староме веку који је био век духа и духовног живота, двадесети век је постао век материје и материјалног живота. Данашњи човек је потпуно затонуо у материјализам. У ове померене стихије и неу"равнотежености грубог материјализма долази и порок алкохолизма. И као што је век духа поступио према веку материје исто

-тако мора и век материје да поступи према веку духа. Данашња

"борба антиалкохолног покрета мора донети епоху чистог духовног живота. П

Идеја антиалкохолне наставе у неким културним земљама Европе већ је остварена. Антиалкохолна настава код тих култур-

Арна На

њи