Учитељ
Питање антиалкохолне наставе 4438,
них народа није више борба само за владу идеја трезвености већ се она продубљује и у реалном животу са реалним деловањем. Интерпретирајући о антиалкохолној настави у једном нашем информативном листу ја сам напоменуо да је најсигурнија борба против алкохолизма борба помоћу школе и школског васпитања. Овакву борбу су повеле неке културне земље Европе. И успех је био велики. Да образложимо. Школа мора да ради на разбијању свих предрасуда дома. Има доста домова који почну криво да васпитавају свој подмладак руководећи се сасвим ниским и лажним побудама. Тако и сами често чујемо како се вели: „Ти треба помало да пијеш сваког дана, јер ћеш онда бити здравији!“ итд. Овакви савети и рецепти највише се чују од древних пијаница и бекрија. Али идеалан и срећан живот не постоји никако у алкохолу. Ако га игде има, нема спора да га је највише у трезвености и светлим. идејама, које испуњавају човекове концепције о свету м његовом бивствовању.
Ш
Сад нас интересује питање на који се начин има изводити антиалкохолна настава. А пре тога да се осврнемо на прилике наших школа и да бацимо један поглед на њихово уређење. Пре свега морамо признати, да у културном погледу школства још нисмо на оном ступњу на коме су други културни народи Европе и Америке. Школске реформе су свуда познатије и видније него у нас. Ми још стојимо на једном месту. Та карактеристична црта нас Југословена је у томе што ми осећамо велику апатију када треба реформом нешто да урадимо и зато чекамо да сви опробају и испитају потпуну вредност, па онда и ми да приђемо. То је наш урођени конзерватизам. То је једно. Друго, наш наставни план и програм тако је претрпан да претставља прави баласт и велики терет за нашу децу. Ова два фактора утичу знатно на завођење и увођење антиалкохолне наставе у нашим школама. Предмета наше основне школе, хвала Богу, има доста. Стога се не може говорити о антиалкохолној настави као засебном наставном предмету. Речи би могло бити о антиалкохолној настави уз остале предмете, или боље речено, о антиалкохолном васпитању кроз школско образовање.
Да се овим путем пође у нас разлози су ови: у послератно доба видели смо и на пољу духовног и на пољу телесног живота наше омладине знатно опадање. Дегенерисање, чак, у многим случајевима, иде до несразмерних висина. И ми на крају свега долазимо до једне потребне фазе озбиљног и темељног васпитавања наше омладине. Васпитање је у толико потргбније што се зло понавља из дана у дан. Код нас су по школама свуда организовани савези трезвености, али колики утицај они врше види се из тога што одмах после школе сви трезвењаци по"стају нетрезвењаци. А то стога што је сва организација и управа.