Учитељ

Васпитање у породици 451

Опа 51 шеђаја да пута тајо ротајо гадиф уои, уеги 1 пади и тооиспозЕ робеде БоЦеста. Медшт пата 1јахе деса 12 Зкоје пак џкапа 5 убе # тапје хпапја 1 пизкћ тоганић рочка. За зи паше! ђгхо 22аБогауе, јег о4 исепја пеш шкад озени перозгедиш гадоз,, ра розје зугбепе Зкоје 1 пе ропт Цаји, да 51! даје снаћ, а и гади да ћ иуећ заугететје 1 Копзтје тегоде, Како 51 5 тапје Шида штан укбе Коген, пего арабспо Жуе ро опој: рјен Когас Као отгас.

1 и Зкојата зе дЧакје гахшт рогтебпо песије. Мјева КЦиКаји шиуп 2папјет Бех уезе за Хуотот штезго да зе оп Би 1 гагмја Као жустпа рофтеба.

Васпитање у породици

од Јована Малезановића, учитеља у Карин-Куновцу (Сплит)

Нова ера у постојању васпитања, диктује више смисла и више љубави према објекту васитања. Савремени педагошки еклектицизам одабира најбоља учења свих школа прошлости и, спојен са новим открићима наука уопште и васпитне науке посебно, ствара нову школу рада. Принципи самоуправе и активног учешћа деце у раду, удружени са љубављу и спремом педагошких радника, имали би да донесу најбоље резултате, кроз које ће се светлети гаранција за снажну будућност и здрав живот нових нараштаја.

Али, ма колико био полет школе, ма колико одушевљења носила у себи васпитна теорија, ипак се кроз школу никад неће моћи створити онакав човек, каквог васпитни циљ тражи, ако се школа, у свом раду на придизању, не потпомогне од свих оних фактора, којима ће позитивитет васпитног резултата користити. О држави, која се установљењем школа старао васпитању, нећемо говорити; 0 друштву, које се стварајући државу унеколико такође брине о васпитању, засад ћемо прећутати; о породици, која је врло важан, скоро најважнији фактор васпитања, а у већини случајева не схвата то, и њеном раду око потпомагања школског дела, потребно је говорити, јер је дете највише времена под њеним окриљем.

Дете ниче у породици и први утисци што их прима од ње су, а први производи његове психе настали су услед првих утисака. Доцније, кад се чула ставе у везу и са осталим објектима, у породици се много стечених претстава мења, прилагођава дому. Па и тада, увек, најснажније делује породица, њен живот.

Питање воћства у породици“), кога је Фројд препустио оцу, има важности, иако не пресудне. Вођ породични је тај, у чији се

#) Др. Ник. М. Поповић: „Васпитачка улога родитеља са гледишта психоаналитичке психологије“. („Учитељ“, год. 13; бр. 4.)

29%