Учитељ

45а Јован Малезановић

пример гледа, чији се планови лакше прихватају. „Женина потчињеност је биолошки условљена и на томе се не може ништа изменити никаквим теориским зановетањима“ (др. Н.М. Поповић). Вођ је потребан, да би се знао пут, да би било љубави и, ако хоћемо, ауторитета. Разуме се, да вођ треба да буде толико увиђаван, а то му је и дужност, те да се са свима члановима породице договара о радовима и циљевима. Име „вођ“ важно је само тада, кад је нужно опредељење. Модеран феминизам тражи апсолутну равноправност жене и човека. Равноправност: да, али апсолутну не, јер би се тада често долазило до раздора, који је убиствен по срећу и напредак. Зар се не би често лутало не знајући ко је у праву, жена или муж» Овако, последњу реч има муж, као борбенији, снажнији, активнији, јер се помоћу његових руку крчи трње које стоји на животном путу породице. Но, нас засад мало интересује то питање. Видели смо да је породични вођ отац, а вођ утиче васпитно у толико, што „сви чланови једне психичке целине морају бити прожети уверењем да су од свога вођа подједнако вољени. Та вера у љубав вођа једне психичке масе јесте битни услов узајамне љубави њених чланова“. А то већ много значи. „Из љубави према ближњем развија се свест о дужностима према заједници“. У ствари, та „свест о дужностима према заједници“, активна таква свест, била би циљ васпитања, јер се васпитање врши за заједницу, а у циљу њеног напретка потребно је да напредује и појединац. Иначе, осим вођа, породица сва васпитава, сва подједнако, иако се може рећи да је у прво време мати главни учитељ. У прво време свога живота дете је највише под њеним окриљем, па се и после често к мајци обраћа. Но то не значи да обилази оца. Доброг оца, умешног оца, дете увек воли колико и мајку. Сетимо се само како Ђура Јакшић топло описује свог оца. Васпитни утицаји родитеља једнаки су; само, могло би се то додати, у колико на женско дете више утиче мајка, на мушко има више утицаја отац. У наравственом или моралном смислу утиче сва породица истом јачином, а у радном смислу зависи од пола. Оба су та утицаја јака, и наравствени и радни, а од оба та утицаја и зависи изглед дететов у школи. Но, да се не заустављамо на родитељима, који су деци узор и учитељи, морамо се осврнути и на остале чланове породице, на браћу и сестре. Имитација, у деце врло јака, долази ту највише до изражаја. Некад се од родитеља може врло мало копирати, док се од браће и сестара, дружећи се непрестано с њима, забављајући прима. Од родитеља, који су правилно схватили свој задатак, прима се манир, изражавање, унеколико првобитно мишљење, занимање и делом осећања, а од браће и сестара исто то, само јачег интензитета, који потире прва примања. При таквом стању ствари закључак је: ако се родитељи нису бавили васпитањем своје деце, онда ће се она васпитавати од старије своје браће, која су се опет васпитавала улицом; а ако су родитељи радили свесно на подизању свог подмлатка, тада

;