Учитељ

Народне школе у Шпанији 465

шест учитеља, нису реткост. Места са 150 до 200 деце без икакве школе или са једним јединим разредом, то је правило, па чак и у непосредној близини Мадрида. У вези с тим треба споменути још и путујуће учитеље, кој гу специјално јако раширени на југу, који на точку или коњу путују од сеоца до сеоца и тамо уз врло скромну награду, често само за храну или стан поучавају некако децу. На жалост вредност ове институције, која је иначе похвална, јако се редуцира, пошто су ови „учитељи“ понајвише пензионисани сеоски писмоноше или слично, који сами располажу са најнужнијим знањем а никако ни са најпримитивнијим педагошким способностима.

Може ли да нас чуди код оваквих прилика, да народна просвета показује уистину страшно ниски ниво, да проценат аналфабета у целој земљи износи 40% одраслих становника> А у појединим покрајинама пење се и на 70% и 84%! Још је гора једна друга појава, која стоји у вези са рђавим санитарним школским приликама и препуним учионицама: у општим школама Барселоне спроведен преглед показао је, да је 52% школске деце преттуберкулозно.

Један специјалан моменат не сме да се изгуби из вида код просуђивања шпанских школских прилика, то је знатно суделовање приватних школа у основној настави. Број ученика у приватним школама је скоро исти као у јавним школама. Без приватних школа био би степен опште просвете много нижи. Отприлике три четвртине приватних школа налази се у свештеничким рукама, и велики део њих, бар у погледу школских просторија и школеске хигијене, много је напреднији од јавних школа. Иако се ове свештеничке школе морају укинути по налогу Републике, постојаће ипак још дуже времена несметано, пошто се засада не може помислити на замену.

Нови људи су добро схватили важност школског питања за народ, нарочито за његов даљи развитак у границама новог државног облика. Већ у јуну 1931 г., дакле два месеца после "оснивања републике, поднео је ондашњи министар просвете Марселино Доминго, широк програм за школску реформу. 27000 нових школских разреда мора да се отвори у току идућих 5 година и заиста, до краја оне године било је отворено 7000 нових разреда, резултат којим може да се дичи влада. Упоредо с тим ишло је у истом времену подизање нових школских зграда, а досада дато је да се зидају школе са укупно 800 разреда за по 50 ученика, дакле створено је уточиште отприлике за 400.000 деце. Заједно са државом раде и општине на изградњи школа, на првом месту Барселона и Мадрид. Овде се ради пре свега да се доврше оне школске зграде, чије је зидање у почетку диктатурске периоде било пројектовано или већ почето, али се није могло извршити због брисања дотичне позиције у буџету општина од стране владе. Како се у оном времену мислило о зна-

Учитељ 30