Учитељ

Домаћа књижевност 467

На великим плановима као и на малим појединостима показује се јасно велика ревност и искрено настојање, да се надокнади оно што је пропуштено. У границама овог чланка могао је овај покрет да буде скициран само у великим потезима. Јасно је, да се пропуштена прошлост не да поправити за неколико месеца, и да још данас налазимо много шта, што изгледа средњевековно; али с друге стране новостворено је у сваком погледу одлично. Нарочито Барселона важи данас у Шпанији у погледу народне школе и основне наставе као водећа. Њезине нове школе су неоспорно у сваком погледу одличне и од интернационалних стручњака признате као тешко надмашиве. Наравно, и овде може досада створено служити само као оквир за радове будућих година.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Др. Вој. Р. Младеновић: Проблем душевног живота. „Из педагошке теорије и праксе“, св. 3. Уређује др. Вој. Р. Младеновић. Издање: Г. Кона, 1933. Стр. 126 + УШ; цена 20 динара.

Прво дело др. Младеновића О основи науке о васпитању!) претставља, поред осталог, снажан покушај да се расветли Хербартово учење које је, што наш писац с правом подвлачи, у много случајева било недовољно схваћено и проучено и од стране оних који се сматрају строгим и доследним Хербартовцима. То што Хербарт и његови следбеници, а и многи други који се начелно не разликују од Хербарта, не задовољавају данас потребе васпитне праксе, проистиче отуда што њихово учење базира на погрешном схватању душевног живота и његовог развитка. Отуда главни задатак г. Младеновића у поменутом спису јесте, да дође до једног правилнијег схватања душевног живота, које има да послужи као основ и полазна тачка васпитачког посла. То је неопходно, јер „погрешна психологија не може да да резултате који су практички употребљиви“. (Основи н. о в., 1 издање, стр. 34). — Полазећи од супротног гледишта у схватању душевног живота наш писац доказује да је цео проблем — кад је реч о основи педагогије — и сложенији и дубљи неголи је то мислио Хербарт и његова школа, услед чега „не долази само психологија већ целокупна филозофија у питање кад треба положити основ за педагогику“. (Поменуто дело, стр. 71.)

У свом другом делу Педагошке расправе и чланциз) писац разрађује мисли које су концизно и синтетички дате у његовој

5) Прво издање 1922, друго 1982, као прва свеска „Ив педагошке теорије и праксе“. 2) Друга свеска. „Из педагошке теорије и праксе“, изд. 1982.