Учитељ

494 Василије Пејхељ

соте ојакбан зуој [е5к пазјаут ска 1 уазрши гад, пагобно и теза. где пе пади доуођпо одауа 1 ротод Код пафежић оггапа 1 ујазн 7а зуоји паргедпи ртозуећти 1! уазрипи аксци.

Оуактт гајефискит гадот дота ! које, БИ от уехот 1 тедизобпот загадпјот годнеја 1 пазјамшка па заугетепот ођгагоуапји 1 уазрпапји Чесе ! птјаде%, 1Еоугетепо зе розјгерепо шшСе па гебогтизапје зђагте 5Ккоје Ђиђапја и поуџ Зкоји хајеатског ођгахоупог гада ! уазрипог Жуоја дЧесе. Оуако гећогтизапа 1 годнеузкот загадпјолу рођротогпша заугетепа ЗКкоја ргиЛсе пајуке рофеђшћ изјоуа 1 тоеиспозн 2а ргауПпо гахуцапје, уефћапје 1 изаугхауапје десић аиХеулаћ 1 јејезић Фзромаја, зпаса, зИТопозн, зрозођпозн 1 дагоубозн 1 па (ај падп рогротос робршпо пау џајпо Рогтутапје 1 зосја!по уазрбапје прућоуо. Оушп заугетепт ођгахоуапјет 1 уазрбапјет десе 1 опЏадте Ктог Зкојзки гаједтси, их рпротос хаједтсе дота 1 Зкоје, «уопсето од пјћ пе зато заугзепе озође уес ! уазрбапе Иепозн, зрозобпе 7а угедпозгап Жуоб 1 Копз!ап гад и зуојој зосјај пој хаједтс. Такуе ргауПло рићонаск гагуђепе ! рогрипо Тоглитапе Испозн Бебе уађаш, ргодикпут, Кола 1 угедпозт Сјапоу! пе зато зуоје рогофпе, ргоТезјопајпе: Г дуоте хаједтсе, уес 1 пагодпе хаједтсе Као уКе 7аједтсе.

Идеја корелације код Лаја и Феријера од Василија Пејхеља, професора Учитељске школе у Крагујевцу

У својој књизи „Методе комплексне наставе“ руски педагошки писац К. Соколов посвећује много места анализи Лајевог и Феријеровог гледишта на корелацију у настави. Он каже да се: укупна (комплексна) настава може изводити не само у облику концентрације око једног предмета, око којег се, као око осовине, групише целокупна дечја делатност, него се може организовати и у облику корелације. Под корелативним појмовима подразумевају се такви појмови, који се не могу замислити један без другог, као што је на пример: „лево — десно“, „узрок — последица“ итд.

У настави се мора водити рачуна о томе, да се дечја делатност оснива на међусобном везивању разноврсних радњи, али без обавезног груписања око једног централног објекта. У настави се могу везивати сродни предмети као што су географија и историја, и при томе ниједан од тих предмета не губи свој самосталан значај и своју вредност. Код корелативне наставе сваки предмет задржава свој систем, своју поступност излагања, све своје особине,