Учитељ

Идеја корелације код Лаја и Феријера 499

таквих случајева када се, на пример, градиво теже схвата при читању наглас, него ли када се чита у себи.

Важност примања утисака помоћу више чула не може се негирати, али и у томе има својих граница. При томе ово начело не важи само за ступањ примања утисака, јер слично томе видимо и на другим ступњевима школског рада. Ако се, на пример, у настави матерњег језика захтева, да ученик исприча неки чланак који је дескриптивне природе, онда ће се неминовно у том његовом препричавању изгубити уметничка вредност и лепота чланка и циљ ће бити промашен, јер дете није у стању да код репродукције сачува оригиналну уметничку страну.

Дакле, према мишљењу Соколова, корелативна настава мора да има своје границе. Врло је тешко, а можда и немогуће да учитељ за један час и на једном истом градивном материјалу постигне више циљева на пример: вежбање у читању и писању, усмено и писмено изражавање, стицање конкретног знања и њихово разноврсно изражавање. Најзад дешава се, да се дете у животу често ограничава само на посматрање, а да ништа не дела. Тачно је, да је обично дечје посматрање везано за дечју делатност, али не увек. Понекад између дечјег посматрања и делања постоји известан повећи размак времена, Према томе се код Лајевог корелативног система осећа извесна неприродност, нека извештаченост, јер он захтева да делање увек долази одмах иза посматрања, а то не одговара дечјој природи и према томе противречи дечјој психологији.

Затим Соколов каже да у школама, у којима се ради по Лајевом систему деца су често пасивна и зато, да би се одржао у разреду поредак, мора се прибегавати строгим дисциплинским мерама.

За историју педагогике Лајеве су заслуге врло велике јер он рељефно истиче потребу међусобног везивања наставних предмета; он тражи да се школски предмети доведу у везу са целокупним дечјим животом и придаје велику важност дечјој активности. Па ипак се његова шема због горњих разлога не може у целини усвојити.

Тако се исто осећа неприродност и у комплексном систему код А. Феријера. Замерке које је Соколов учинио Лају у целини важе и за Феријерову теорију, а нарочито у колико се то односи на прве године школског рада. Тешко је сложити се са захтевом да се рад у школи унапред расподели по месецима, како то захтева Феријер, и да се дечја пажња у току целог месеца концентрише само на један комплекс, на пример породица, школа, биљка итд. Може да буде ма колико разноврсна обрада извесног комплекса, ипак изгледа да толико дуготрајна концентрација дечје пажње на један објекат може да се изведе једино у том

32%