Учитељ

Ферналдова метода 501

тражи од особа које испитује да писмено образложе зашто су тако поређале дела. То образложење знатно попуњује просуђивање дотичне особе. Ферналд то није захтевао.

Ми смо испитивали помоћу Јакобсон-Ласкове методе децу основних школа, ученике занатске (шегртске) школе и ученике учитељске школе у Петрињи. У свему око 620 деце и младежи. Хтели смо да поредимо резултате наших испитивања с резултатима што су их добили на немачким школама. Нема сумње да смо могли употребити сасвим друге приче, које би, можда, више одговарале нашим приликама, али је било потребно истом мером мерити да бисмо уочили евентуалне расне разлике.

Поступак је овај: дали смо да се оштампају оних седам прича што их је употребљавао Јакобсон-Ласк у много примерака и сложили смо све по седам у један замотак, тако да је свако дете добило свих седам причица, али свака је била на посебном листићу, који се могао повољи размештати. Затим смо деци рекли да измешају листиће, и да је свеједно који листић буду прво читали. Кад то не бисмо учинили, нека би деца могла мислити да је то већ поређано оним редом, који се од њих тражи. После тога кажемо једном бољем ученику да узме једну причицу, која му је при руци. Сва деца траже исту причицу, узму у руке листић и ученик чита гласно и полагано. Кад је прочитао, питамо јесу ли сви схватили, а ако сумњамо, можемо се и уверити испитивањем. Тако прочитамо све причице. У нижим разредима морамо свакако још једном сваку причицу из сећања поновити. Истина, то је каткад за одрасле досадно, али за децу је то потребно. Ево тих седам причица:

Прича о пушкама

Била су два дечака, стари 12 година, који су били добри пријатељи и често су ишли један другом. Један је био син шумара и у стану његовог оца је висило много ловачких пушака. Шумар је био строго забранио своме сину да скида пушке са зида и имао је обичај да сваки пут извади метке из пушке, пре него што је обеси на зид. Али кад су оба пријатеља опет једном били у шумаревој кући и кад су се играли, узме сваки по једну пушку са зида да се играју војника. Наскоро су направили тако као да су у рату и нанишане пушке један на другога. Један пријатељ повиче: „Сад ћу те убити.“ Други одврати смејући се: „Пушка је празна“. Обадва одапеше пушке, а пријатељ шумаревог сина паде смртно рањен.

Прича о пошшарини

Дечко од 12 година што послужује у једној трговини треба да однесе на пошту пакет. Господар му даде 15 динара да плати поштарину. Али дечко пошаље пакет неплаћено, а себи узме оних _ 15 динара и одмах све потроши за слаткише. из