Учитељ

Примењена педологија 514

хоћемо правилно да схватимо дете потребна је тесна сарадња и узајамно допуњавање разних гледишта. Млади човек се не развија за себе у безваздушном простору, већ под одређеним сложеним утицајима своје средине. Стога педологија мора обухватити и социологију детињства. И најзад потребно је имати на уму, да сва деца нису у сваком погледу нормална, да здрава већина прелази преко широке граничне области у ненормалност. Сваки наставник има у своме разреду неколико такве деце, са којом се сусрећемо често и пред судом.

Ако све ово имамо на уму, можемо извести дефиницију: педологија свестрано проучава младог човека, нормалног и ненормалног, у погледу душевном и телесном, пратећи развитак његових ендогених, урођених диспозиција под сталном делатношћу спољашњих, ексогених фактора.

Педологија има дакле четири отсека, који су органски сподени: биологију, психологију, социологију и неуропсихопатологију детињства. Ко хоће темељније да разуме дете, тај га мора подједнако расветлити са ова четири гледишта.

Педологија је теориска наука. Али она служи и животу: њени резултати се искоришћују ради бољег и лепшег живота нових генерација.

Погледајмо сада како су теориска знања о законитости рашћења и развитка младежи и о психофизичкој конституцији младе индивидуе оплодила практично старање о младежи. Због ограничености простора тај преглед ће бити врло површан, пре набрајање парола и проблема, него дубље анализирање и расправљање. Једно од првих питања школске праксе, које су педагози стали систематски научно обрађивати пре 30 година, био је основни дидактички проблем економије и технике учења. Мојман, Лај и други испитују како треба применити економију учења. Али ми сви не учимо на исти начин. Постоје разни типови аперцепције, разне пластичности памћења. Доследно томе ревидирају се и наставне методе. Млади Тордике је са својим испитивањима успео да побије стару аксиому о општим формалним вредностима учења: ако се учи један предмет, истовремено се савлађује и формална умешност да се лакше савладају други предмети. Тако на пример вера у велику вредност формалног образовања латинског језика потпуно је оборена његовим испитивањем. Крепелин и читав број испитивача се баве сложеним питањем умора при школском раду. Они конструишу нормалну криву линију рада и умора, објављују неколико радних типова, науку о телесним вежбама и њен утицај на душевну делатност посматрају с новог гледишта, муче се око израчунавања индекса заморљивости појединих предмета и најзад долазе до сазнања да тај индекс не зависи толико до самог предмета колико до учитеља појединих предмета. И други неочекивани резултат: поред исцрпљености од напорног