Учитељ

522 Миодраг В. Матић

гледиште, желимо само да укажемо, да заједничко школовање полова, које се данас изводи у школама није још стварна и права коедукација, која се жели. При решавању овог проблема потребно је имати на уму извесне психолошке и физиолошке чињенице. Мерење интелигенције је додуше утврдило, да је интелектуални капацитет обеју полова приближно исти. Али нас остала психолошка испитивања упознају, да коедукација није једноставан појам: друге су претпоставке за њу до 12 година, друкчије опет у доба пубертета и сазревања; други су услови за њу у сеоским школама, а други опет у великоварошкој периферији. Психологија као наука је противна сваком школском шаблону и униформисању. Стога је и проблем коедукције један сложен проблем, за чије коначно решење ће требати још доста напредног рада у области педагогике и психологије.

Једно друго школско питање јесу тестови. Као што је познато има их две врсте: тестови за испитивање интелигенције и педагошки тестови за мерење школског знања и вештина. И пред једним и пред другим треба бити врло обазрив. Лаика мами њихова привидна лакоћа, импонује му резултат изражен у одређеним пифрама. Међутим ту се чине страховите погрешке. Нарочито ако лаик стане да примењује психолошке тестове, заплаче се психологија — вели један писац. Тек у рукама психлога тестови могу бити добро оруђе при испитивању детета. Међутим учитељ има далеко поузданије средство, да продре у особу ученика, а то је систематско посматрање ђака у разним ситуацијама, које пак у «случајевима може и сам удесити.

Шаблонско посматрање ђака нас доводи у конфликт с психологијом на другом пољу, кад дакле просуђујемо понашање деце. Нова испитивања темперамента и карактера, изведена упоредо с врло важним открићима у ендокринологији, неурологији и науци о конституцији, довели су до потпуно новог гледишта о понашању човека. У овом погледу психологија нам разлаже шему „ђак“ на читав ред типова, чија разноликост је условљена њиховим психофизичким конституцијама. Тако пред собом имамо несносне несташке и озбиљне филозофе, нервозне и апатичне "Ррушитеље и мирне ћуталице, за које не претставља никакав напор остати дуже времена у миру и истрајати у пажњи. Кад ђак пак не пази или се удуби у самог себе, грдимо га или кажњавамо, док би ту можда требао да има реч искусни лекар. Нарочито испуштамо из вида и не примамо да би ђак могао из умора узнемиравати и ометати наставу. Ми одрасли радо забрањујемо и грдимо, судимо и ломимо штап над главом младих и несталожених људи, лаког срца дајемо слабу оцену из владања и за сваку ситницу тешко кажњавамо. Уопште школско право и правда у нашим основним, а нарочито у нашим грађанским и средњим школама, је област, где још увек влада средњи век. Мало се зна о дубоким пуберсталним променама, 0 стањима депресије и сумње, које се непо-