Учитељ

Примењена педологија Б2Е

се ту развијају према својим способностима и осталим условима. Ако су дечје способности слабије, потребно је водити га лаганије циљу, који није тако високо постављен. Сетимо се вртара! Он негује у своме врту ниска и висока дрвета, и свако с разумевањем и познавањем његове унутрашње природе однегује у нарочито лепу форму.

У новој школи се мора напустити сваки шаблонизам, како у наставном и васпитном процесу тако иу њеној спољашњој форми, у школској организацији. И кад не можемо потпуно испунити идеал индивидуалне наставе, можемо му се приближити на тај начин, што ћемо здружити ђаке у сразмерно истородне радне групе. Досад смо радили супротно, ослањајући се на тако непоуздано и варљиво мерило, као што је доба старости деце. Јер ако при упису деце разврстамо шестогодишње ђаке, видећемо да је међу њима велика разлика у телесном и душевном погледу. Интересантно је посматрати граф разлике у интелигенцији између најзаосталијег и најбистријег ђака истог разреда.

Да се отклоне ове рђаве околности постоје два начина. Један, који је с успехом заведен у иностранству, састоји се у томе, да лекар заједно с учитељем пробере шестогодишњу децу при упису и све, који не достижу минималну зрелост, задржи и не пусти у елементарни разред. Ова деца се упуте у приправни разред, где им се пре свега поклања веће старање за њихово бедно телесно стање. Тек кад буду ојачали телесно и душевно, прелазе у основну школу. Ти приправни разреди су нарочито потребни за децу сиромашних крајева.

Овај начин је врло згодан за децу, која су запостављена у неповољним социјалним срединама. Али поред њих остаје увек. велики број оних, који изостају зато, што им је природа дала убого наслеђе, слабе способности. Не треба заборавити, да се према Госовим испитивањима рачуна 25%. школске деце испод нормалних. Од ових око 15% није способно да држи корак с осталим ђацима у нормалним разредима. За ове дакле — а ну интересу осталих, даровитијих — истичемо психолошки врло оправдан захтев диференцирања разреда тј. подела разреда на више (по правилу 3) паралелних грана: поред нормалне гране долази потпорна грана за ђаке, који су због слабијих душевних способности или услед спољашњих узрока душевно заостали, и најзад помоћни разред искључиво за слабоумну децу. У свакој грани се ради другим темпом, нарочитим методама и према различито постављеним циљевима.

Данас се много говори о јединственој народној школи. Међутим она је потпуно неостварљива — (без доследно проведене. диференцијације, најпре у квантативном па онда у квалитативном погледу.

Често се сматра као знак велике напредности, ако се безрезерве изјасни за коедукацију. Не стављајући се на супротно