Учитељ

Мере за површину 535

„Нема ту хектара!“ чује се Милошев глас. — Је ли тако као што вели Милош» упитао сам ђаке. — „Јесте, јесте, господине“, одговарају ђаци. — Ко ће то да ми објасни» — „Ја, ја, господине“, такмиче се. — Де ти, Раде! — У 3.000 кв. метара има 30 ари, а један хектар има 100 ари. Потребно је још 70 ари да би имали 1 хектар.

Јасноћа у појимању ових површинских мера била је очигледна. Није било ђака који ми не би одговарао на питања. Ја сам био потпуно задовољан и наставио сам: Ви сте, децо, видели колики је ар, па сте видели колики је хектар. Замислите сада једну линију одавде до оне куће тамо, и нека има отприлике, шта мислите колико метара» Можда има 1 километар, нагађала су деца, као да су слутила да нам је та дужина потребна. А колико је то метара» — Замислите сада другу линију од оне куће до шуме онамо. Нека и ту буде 1.000 м. Од шуме погледајте до оних врба. Нека и ту буде 1.000 м. Од оних врба до нас нека има 1.000 м. Опет добро погледајте и замислите те линије! Као што се види добили смо један ограничен простор замишљеним линијама и дугачким по 1.000 м., те ће и површина овога простора износити 1.000 Х 1.000 == 100.000 кв. м. Ова највећа мера за површину зове се квадратни километар. Колико је хектара у 100.000 кв. м.р Кажи нам ти, Милошу! — „У 100.000 кв. м. има 10 хектара“. — Како си то израчунао»

Овако: 1 хектар има 10.000 кв. м., а 10.000 кв. м. у 100.000 налази се 10 пута, јер је 10 пута 10.000 равно 100.000 кв. м. — Ко би знао рећи колико је то ари Хајде, ти, Раде, и то прво ми кажи колико ари има 1 хектар» — Колико ари има у 5 хектара — АУ 102 — Дакле, у 10 хектара има 1.000 ари, а пошто 10 хектара или 100.000 кв. м. чине 1 кв. километар, то и кв. километар има 1.000 ари. Замислите и погледајте још једанпут линије што ограничавају овај кв. километар!... Зажмурите и замислите их опет!... Доста! Видите ли школу што се бели у ономе селу» — Замислите и повуците очима једну праву линију преко поља од нас до ње!... Шта мислите колико има километара» — Добро, нека буде 4 км.!... Замислите сада једну линију од школе у леву страну до оне куће што се пуши од дима!... Која је линија дужа: да ли од нас до школе, или она од школе до куће» — Дабоме, краћа је она од школе до куће и она је дугачка отприлике 2 км. Смеју ли се ове линије замишљати кривудаво»г — Зашто»

Сада погледајте од нас на леву страну и замислите праву линију до оног високог храста!... Дужина ове линије нека је 2 км. као и она од школе до куће. И сада замислите и спојте једном линијом храст са оном кућом, па и она нека је дуга 4 км!... Погледајте поново редом замишљене линије и у границама њиховим посматрајте ограничени простор и израчунајте у километрима ко„лика му је површина, када му је дужина, као што смо рекли, 4 км. а ширина 2 кмр

Деца су посматрала овај простор и шапутала у себи и многи се јавили да одговоре. Они који нису дигли руке, нека дођу к мени!