Учитељ

Нове књиге и листови _ 557

једно практично предавање и даваће се методичка и практична упутства за рад у „тежим местима.“ Сем тога, у уводној речи се каже, да ће „Учитељски покрет“ посветити пажњу и свима културно-просветним и социјалним питањима на којима учитељи по својој дужности и задатку сарађују. Сарадници ће бити првенствено учитељи и учитељице Вардарске бановине, и то како основних тако и грађанских школа, али се прима и сарадња учитеља свих крајева наше Отаџбине као и других признатих педагошких и социјалних радника.

Први чланак првога броја Учитељског покрета је „О потребама пи предрадњама народне педагогије“, од др. Првоша Сланкаменца, професора Универзитета у Скопљу. У овом чланку г. Сланкаменац вели, да ће велики чин ослобођења и уједињења нашега народа бити завршен и добити своје завршно оправдање, кад се из заједничког државног живота роди и јединствени сплет духовних вредности југословенског народа. Због тога ваља управити сву државну снагу и стваралачке способности народа на изграђивање сопствене народне културе. У том општем стремљењу чекају педагоге велики задаци. На педагозима је лавовски део свих ових задатака и њих чека највећи, најтежи и најодговорнији посао. Васпитање и образовање будућих генерација је камен темељац целокупној народној култури. Према томе задатак педагога је да они скроје нашу педагогију и то тако, како би била прикладно и ваљано радно средство за извршење великог задатка тј. за стварање народне културе. У даљем свом излагању г. професор износи опште разлоге затим и посебне који упућују на потребу народне педагогије. Права педагогија је она која је народна, самосвојна. Њене вредности су дубоко укорењене у биће народа. И сам положај који наш народ заузима у Европи и историјске мене кроз које је пролазио упућују нас на стварање наше народне педагогике. У оцртавању ове педагогике како је гг. Сланкаменац замишља, он истиче прво васпитни образац практичног педагошког рада, који обележава овако: народни човек у великој људској заједници. При изграђивању наше народне педагогике мора се имати на уму прошлост појединих народних делова, затим познавање садашњости укупног живота нашег народа и јединственост васпитног обрасца. Све то изнети и проучити, па према томе створити јединствени систем вредности народне културе и пронаћи и разрадити методе којима ће се оне унети у народну душу преко васпитања и образовања и затим уредити васпитне установе у нашем народу према тим начелима јесте задатак који очекује наше педагоге.

У чланку „О васвитању Марије Монтесори“ писац Милан Ј. Јањушевић прегледно излаже васпитне идеје Марије Монтесори. Износи прво шта је принцип њеног васпитања, затим како је она дошла до изграђивања свога система васпитања, примена тог система у пракси и најзад осврт на вредност њеног васпитања и могућност његове примене. У овом последњем одељку: осврт на примену, г. Јањушевић вели, да су васпитни принципи Марије Мон-