Учитељ

Домаћа књижевност 629

вода. Вредност дела доказује и пет немачких издања за кратко време, па је сигурно да ће и код нас скренути на себе пажњу, коју заиста и заслужује. Кратак преглед његове садржине нека би томе још више послужио.

Општа дидактика прво установљава научни појам наставе, а затим одговара на три питања: 1. Зашто се обучава» (циљ наставе); 9. Шта се обучава» (наставно градиво) и 3. Како се обучава» (наставна метода). —

Свака поука није настава, а најмање је то какво „дотеривање“ (дресура). Права настава је према основи и са бригом око прераБивања наставног предмета скопчано предавање културних добара, уз развијање снага које почивају у детету а у сврху образовања личности за службу заједници. Три су задатка која има да испуни настава: материјални — давањем знања, формални — развијањем ученикових снага, васпитни — утицање на морално-вољни правац. Материјални принцип гласи: обучавај тако да се усвоје нужна знања и да дође до изражаја њхов образовни садржај. Остварењу материјалног задатка наставе помаже природни непосредни интерес (нагон сазнавања), посредни интерес, нагон за подражавањем и учитељева личност (најважнији фактор!). — Формални принцип гласи: обучавај тако да једнако расту и психичке и физичке снаге детета које чине основу индивидуалности и личности. Пошто је здраво тело неминовна претпоставка свима вишим функцијама, те се нормални задатак наставе постиже пре свега телесним образовањем, развијањем вегетативних, моторних и сензитивних функција, затим развијањем мишљења, памћења, пажње, маште и најзад, што (6 до сада било готово сасвим занемарено — образовањем чувствених и вољних функција. Свакако ће за многе читаоце бити изненађење да се телесно образовање рачуна у формално. Такођер ће бити изненађење кад доцније наиђу на тврђење да је и посредни интерес важан у настави, да је полудневна настава боља од целодневне подељене на пре и после подне, да су домаћи задаци неминовна потреба правилне наставе итд. Овакве ствари нису само наведене и набацане него стручно образложене и у сваком случају нас богате новим сазнањем и новим погледима. — Што се тиче односа између материјалног и формалног принципа у настави, познато је да се у пракси обично нагиње градиву (дидактичком материјализму) а у теорији образовању снага (дидактичком формализму). Педагошка увиђавност захтева разумно синтезу једног и другог. — Трећи је задатак наставе да ученика учини племенитом и снажном личношћу што се постиже образовањем функција чувства и воље, сабљењем егоистичких мотива, а јачањем социјалних, етичких и религијских.

Други одељак говори о наставном градиву, његовом избору и распореду, наставном плану и распореду часова. За избор градива одлучна су два принципа: 1. принцип завичајности и 2. принцил дечјег интереса. У распореду градива, поред познатих концентричних кругова и концентрације, наводе се и разни облици распореда према захтеву укупне наставе, која се јавља у десет облика.