Учитељ
630 Књижевни преглед
Трећем одељку о наставној методи посвећена је сасвим оправдано пуна пажња и он обухвата преко 82 стране. У излагању о суштини појма „метода“ нарочито се истиче да метода није никакав калуп, па је стога беспредметна и дискусија о једној или више добрих метода, као што је беспредметно и питање: да ли је важнија метода или учитељева личност. Наставна метода је у ствари методичка свест којом наставник може јасно да фундира сваки педагошки корак, што није само ствар технике него и урођене способности. У чему се састоји та методичка свест с обзиром на логички, психолошки, економско-дидактички, естетско-етички и лични моменат — читалац налази одговор у одељцима о логичким методама, исихолошким условима наставног рада и наставним облицима старијим и новијим. Поред Хербарт-Цилерових формалних степена, изложени су и Салвиркови степени, Зајфертови степени и најновији облици радне наставе. Далтонплану је посвећено нарочито место.
Општа дидактика др. Шмидера у преводу г. Филајдића је несумњиво једна велика добит. Она ће добро послужити наставницима методике, а још боље ученицима учтељских школа. Бољи умбеник за општу дидактику на нашем језику не постоји. Најзад наши ће учитељи у њој наћи врло доброг вођу кроз лабиринт садашњих педагошких праваца. Истина, она не даје све, али даје солидну основу с које се може узлетати на све стране. А за наше прилике то значи врло много.
Велика је вероватноћа да ће Општа дидактика др. Шмидера доживети убрзо на нашем језику и друго издање. Стога ћемо споменути некоје језичне недостатке које би у другом издању требало избећи. Није лако преводити стручна дела на наш језик. Често пута смо присиљени стварати нове изразе који би били еквиваленат страним. Ипак на неким местима г. Филајдић при превођењу није дао адекватне изразе. Он то и сам осећа, па у загради или испод текста наводи немачке речи и њихова разна значења. Није оправдано изопачену немачку реч „абриктовање“ (од арпсћеп) која се је одомаћила у неким нашим крајевима уносити и у књижевност, кад за њу имамо подесну нашу реч „дотеривање“. — Апзеезорне ТПеге боље је превести са „испуњене“ животиње, него са „пуњене“ животиње, али никако са „шопане“, јер шопати је исто што и кљукати, а то овде није у питању. — Епдезоетазћен (стр. 23) — није начело близине детету, већ начело према дечјој схватљивости (тиче се начела за избор градива). Незгодно је Егагепћен (57) превести са „гануће“. Гануће означава извесно болно саосећање, а овде оку питању уопште саосећање наставника приликом обраде градива. Ешпзштипе се никада не може превести са „приљубљивање“ (69). Овде је Епзттипг употребљено у смислу „уједначено (исто, једно) расположење“ код ученика. Реченицу: Паз аџзеедећије ТађеПепмегк уетанззетћеће Фе Атђећ — као приговор Далтон плану — г. Филајдић преводи: Многе скрижаљке одају рад (119). Међутим смисао горње реченице је овај: Разгранате табеле (према којима треба
даје а ел -е
|