Учитељ

Шта је филозофија 663

Под методичношћу ваља разумети да се до научних истина долази помоћу утврђених, одређених начина истраживања, одн. метода. Најважнији научни методи који имају општи значај уколико важе за укупно филозофско-научно сазнање, јесу уносматрање и експерименат.

Посматрање се обично дефинише као пажљиво, методично, чулно опажање, које се обавља с научним циљем и по научном плану. Оно је, дакле, савршенија форма опажања.

Експерименат је савршенија форма посматрања. Предност експеримента над посматрањем у томе је, што приликом експериментовања појаве које испитујемо можемо по вољи изазивати; што их можемо испитивати под разним условима; и, после свега, што предмете које испитујемо можемо квантитативно одређивати.

Кад кажемо да је и систематичност одлика научног сазнања, ми у том случају мислимо да наука не претставља механичку смесу или просто збир научних сазнања, већ да сачињава низ образложених истина, које су дате у логичкој повезаности, и које као такве чине једну логички сређену и уређену целину. (Логичке форме које науку чине системом јесу: дефиниција, кла-

сификација и доказ). — Систематичност научног сазнања чини да наука претставља једно мисаоно јединство, које — кад је у питању нека поједина наука — не значи само јединство поједи-

ног предмета, већ се оно изражава и у томе, „што свака специДјална наука има неки основни принцип (или ако има неколико бар тежи за таквим) помоћу кога се везују у целину поједини јој делови '.12)

Из досадањег разматрања могли смо уочити битне ознаке које улазе у појам сваке науке. То су: предмет, метод и принцип (или више њих) од којих дотична наука полази.

шШ

Предмет појединих наука јесте део стварности. Под претпоставком да су оне међусобно извршиле поделу рада тако, да не остаје ниједан део стварности кога не би испитивала једна специјална наука, онда се намеће питање: Да ли се тиме исцрпљује целокупно сазнање, одн. да ли и поред тога има предмета који остаје неиспитан. Ради одговора на ово питање, бацићемо летимичан поглед на предметност и природу главнијих појединих наука.

Математске науке, да пођемо од њих, имају за циљ квантитативну одредбу предмета и њихових односа, датих било у искуству било у нашем рационалном сазнању. При томе све математске науке полазе од претпоставке да су њихови предмети дати као нешто у простору и времену. Руководећи се принципима своје науке, математичар и не покушава да те појмове —

1») Владан Максимовић: Увод у философију, стр. 13, (Београд, 1925).