Учитељ

674 Рајко Радовић

јалним и осталим јавним радницима, који воде рачуна о овим питањима. По свој прилици од правилног решења зависи и даљи опстанак друштва, које улази сваким даном у један нови и компликованији животни ток, који је често недогледан и пун запаљивости која води до јачих и значајнијих експлозија. На сваки начин требало би још допунити систем социјалног уређења па тек онда захтевати успешан живот друштва и индивидуе. Према томе требало би загарантовати чврсту установу приватне својине; солидарност и: поштење у узајамним односима појединаца и класа; узајамну потпору, кооперацију и друге принципе који се налазе у већини етичких и регилијских система. К овоме, један део социолога слаже се да треба реорганизовати установу брака и створити већу равноправност код мужа и жене, а нарочито у патријархалном типу породице, пошто је у њему још жена потчињена и заборављена. Познати индивидуални психолог Адлер вели да брак треба да буде једна заједница у којој не треба да има претпостављеног и потчињеног, већ само равноправних чланова. На овај начин код деце би: се развило осећање за заједницу, без које се не може замислити њихово право душевно развијање. Даље, Адлер разликује неколико: типова — мајки, па најпосле каже да су жене носиоци позитивног“ васпитног утицаја на децу. Ми се са овим слажемо и верујемо да овакве породице, које живе у равноправности, обезбеђују јаке и снажне личности које су потребне друштву и од којих зависи прогрес у човечанству. Поред овога требало би изменити досадашњи. систем васпитања и саобразити га стварним потребама човека и друштва. Зато би се, унеколико, ново васпитање могло базирати на доњим принципима које је поставио шести светски конгрес Интернационалне лиге за ново васпитање, који је одржан прошле године у Ници од 29 јула до 11 августа.

1. Васпитање мора да оспособи дете да схвати сложеност сдцијалног и економског живота нашега времена, које ће, по несрећи, ускоро осетити на своју штету;

2. Оно треба да буде тако схваћено да одговара интелектуалним и осећајним потребама деце различитог темперамента и да им у исто време пружи прилику да се увек испоље према својим карактерним особинама;

8. Оно треба да помогне дете да се добровољно прилагоди: захтевима живота у друштву, замењујући дисциплину, основану на принуди или на страху од казне, развијањем личне иницијативе и одговорности;

4. Оно треба да повлашћује сарадњу између свих чланова. школске заједнице, доводећи учитеље у могућност да схвате вредност разлике карактера и самосталности духа, и

5. Оно треба да научи дете да поштује своју сопствену националност и да са радошћу прима оригиналне прилоге сваке друге: нације општој људској култури.