Учитељ

УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЈУНА 1933 БЕОГРАД 13 (47) ГОД. БР. 19 УРЕДНИК ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ

пен

Психоанализа деце и њихово васпитање од др. Николе М. Поповића

По Сигмунду Фројду психоанализа као нова психолошка дисциплина може се применити у разним научним областима ради објашњења предмета њихових проучавања: не само у психологији, већ и у лингвистици, биологији, филозофији, теорији развића, културној историји, естетици, социологији и у педагогији!). Психологија, употпуњена психоанализом као психологијом несвеснога душевнога живота“), претставља теориски темељ свих духовних наука, те се оне могу сматрати као примене психологије на разне појаве духовног живота. У томе смислу Фројд вели: „Строго узев постоје само две науке: психологија — чиста и примењена — и природословље““). Што се тиче примене психоанализе у педагогији Фројд вели о самоме себи да он „лично томе није ништа допринео““), али о тој самој примени вели у своме последњем делу да она претставља оно „што је можда најважније од свега чиме се психоанализа бави“-). Истина је да су се примени психоанализе како у педагошкој теорији, тако у педагошкој пракси посветили поглавито неки од многобројних Фројдових ученика, али се ипак мора признати да је сам Фројд не само јасно поставио основне принципе који су ту обострану примену психоанализе у педагогији омогућили, већ је и по основним проблемима педагошке

1) 5. Егецд, Паз Гиегеззе ап дег Рзусћоапајузе, Ва. !У., ст. 313—843.

3) Види: 5. Егеца, Гле Егасе дег Гагепапајузе, Ва. ХГ, ст. 361, где се психоаналива: 5:

означује „као наука о душевно несвесноме“; у вези с тим види н. н. м. ст. 387, , где Фројд означује психоанализу као „део психологије,“ а у чланку „2иг Рзусћојаје дез Сутпазјазјеп“, Ва. Х!, ст. 288, означује је као „нову психолошку“

дисциплину“ коју је могао он да створи као лекар и психолог. У вези с тим види“

5. Егеша, Меце Које дег Уопезипсеп, ст. 220, где Фројд психоанализу као „један огранак психологије“ назива „психологијом дубине или психологијом несвеснога, “ Израз „психологија дубине“ потиче од Ојгена Блојлера; израз „психологија несвеснога“ од К. Г. Јунга.

3) 5. Егецд, Мецџе Ројсе дЧег Мопезипсеп 2иг Епшићгипо !п Фе Рзусћоапајузе, тод 1988, «ст. 250:

4) 5. Егеџа, Зеба! агзје по, Ва. ХТ,, ст. 181.

5) Види: Меце Ројре.., ст. 203.