Учитељ

Психоанализа деце и њихово васпитање Тол

Техника М. Клајнове неоспорно је теориски оправдана и у пракси је показала лепе резултате. Чак и Ана Фројд тврди да је „примена Клајнове методе играња неопходна ради познавања малога детета, чији говорни израз још није савршен“.“>) Ипак она

наредним странама свога дела одбацује основни принцил Клајнове технике, који гласи да „дете посредством игре претставља на симболичан начин своје фантазије, своје жеље и доживљаје“ 7), те услед тога по њој „каогод што асоцијације које се надовезују на делове сна омогућују откривање латеншне садржине сна, исто тако појединачни поступци деце у игрању, који одговарају асоцијацији омогућују нам да сазнамо лашеншну садржину игре“-:). А одбацивање овога принципа М. Клајнове Ана Фројд оправдава управо тиме, што се дете према тој методи не налази у поменутој аналишичкој сишуацији коју, као што смо видели, Клајнова сматра за излишву, услед чега се по њој не сме поступцима детета у игри придати исти значај који имају сећања која одраслима падају напамет на основу слободно-асоцијативних процеса. Јер „место да имају значење симбола, они би се каткад могли објаснити на наиван начин. Дете које преврне стуб фењера могло је дан раније имати за време своје шетње неки доживљај са таквим стубом. И код одраслих ми нисмо у праву да свакој њиховој појединачној радњи или сваком њиховом сећању припишемо неки симболички смисао, већ само оним њиховим радњама и сећањима који се јављају под утицајем аналитичке ситуације са којом су се они сагласили“-5), Из овога крактког описа разлике између ових двеју техника види се да се спор између њихових претставница води око теориских фундамената на којима су оне изобразиле своја техничка начела. Кад се узме у обзир то да у психоанализи уопште многи њени принципи још нису дефинитивно осветљени, онда морамо признати да и за решење спора А. Фројд — М. Клајн још није припремљено земљиште. Техника је техника, што значи, да сео вредности њеној може ценити само са гледишта њене целисходности. победиће наиме она техника која се покаже ефикаснијом, тј. она која нам омогућује да за што краће време, са што мање напора, а што више сигурности постижемо своје циљеве. У којој мери игра деце може служити као техничко средство анализе деце то ће се моћи одлучити тек онда када исихоанализа буде изобразила своју дефинитивну теорију о дечјим играма. Међутим ми смо данас од тога доста далеко. Психоанализа је несумњиво дала досад знатне прилоге за решење проблема дечје игре, али га ипак није

49). Аппа Ргеџа, Ена гипа !п Фе Тескић дег Ктпдегапајузе, ст. 46. 50) М. К!ејп, н. н. м. стр. 19.

з) М. Кеп, н' н. м. стр. 29.

52) Аппа Ргеџа, н. н. м. стр. 48.