Учитељ

Задаци школског надзора 751

рт

Оно, што је у другим земљама истражено и нађено као добро, не мора, ни у коме случају, да буде добро и за нас. Отуда, највише и постоји толико педагошких праваца и кад би сваки поближе испитивали нашли би, сасвим сигурно, да је сваки тај педагошки правац само резултат животних прилика у којима је настао. Отуда у Немачкој иза рата покрет »Ешћенезвсћие« (јединствена школа) па је био чак пренесен и к нама, иако је наша школа јединствена била (у смислу тог немачког покрета) од својих почетака. Нема узалуд индустриска Немачка своју школу с именом „школа рада“, а Швајцарска, земља умногоме ситне мануфактуре „школу по мери“ и „активну школу“. Већ и сама имена много говоре. А све се то хоће к нама да пресади онако како је тамо. Хоће се да пресади биљка, која успева у Рурском подручју, у наш карст, рецимо. М то без икаквих коректура.

Несумњиво да и код нас постоји прилика где би се неки педагошки правци дали и применити, али постоји неупоредиво више прилика где се не даду применити, бар не без коректура.

Чињеница: лута се, покушава се, не успева се, највише због тога јер још нисмо проучили довољно своје прилике, не познајемо их. Најважније: све је несистематско и скоро бесциљно лутање.

4) Општи просветни ниво нашег народа је врло низак, а интелектуалаца имамо и одвише мало за овако замашан рад. Тај посао сав скоро пада на учитеља. Од сваког се учитеља тражи све, без обзира на његову спрему, његове склоности, могућности рада итд. У овом раду, на жалост, заостајемо иза рада у самој школи.

То све, што набројасмо, чињенице су, и то само најважније. Безброј других нећемо ни спомињати, нити се могу додирнути у оквиру једног чланка.

Поставља се, само од себе, питање: ко може највише да допринесе побољшању тог стања, на који начин, а нарочито питање: уколико и како томе може да допринесе школски надзор. Ићи ћемо горњим редом.

1) Кад већ немамо јединственог наставног метода и кад већ нисмо изабрали од ових који постоје, јасно је да нешто морамо стварати. Нешто путем одабирања од оног што нам се нуди и то адаптацијом и акомодирањем на наше прилике. — Стадиј који нас очекује, стадиј је испитивања, експерименталности. Ванредно тежак и тугаљив посао и он тражи не само да се рад организује тако да сви суделујемо на решавању проблема, него тражи и стручно руковођење, а ту улогу има да прими на се надзорник. Овде одмах видимо како није адекватан назив надзор и надзорник, то је саветник, али и нешто више, то је сарадник, организатор. Он није ван школе — он је у том раду сав. Школа се не може реформисати озго него оздо, организацијом ових ситних послова до потпуне акомодације приликама. Озго се може само да набаци груб план, израда детаља је на надзорнику, према приликама у којима ради и живи он, учитељи и школа.