Учитељ

46 | ____ Адам А. Тодоровић

У почетку смо нагласили, да је мишљење о важности ручног рада неподељено и да је он у школи готово неопходан. Била то „стара школа“, која тражи очигледност, била „нова“, која захтева активност — и једна и друга мора узети ручни рад као помоћно средство. Разлика је само у томе, хоће ли се схватити ручни рад као циљ наставе тј. као наставни предмет или као средство за постигнуће циља — као принцип у наставиг Задатак је основне школе првенствено васпитни. Хоће се да школа код. ученика развије или боље рећи пробуди интересе за све оно што ће му у доцнијем животу помоћи на стварању опште човечанског добра. За извођење овог циља служи нам целокупна настава па и ручни рад.

Деца у основној школи нису у могућности да даду нешто од велике вредности ручним радом, али се ипак захтева његово. неговање у школи. Онако како се данас изводи ручни рад не. може пружити потпуну васпитну вредност. Каже се и захтева, да школа спрема за практичан живот, а томе треба да служи и ручни рад. Само ако се ручни рад обрађује као засебан наставни предмет добиће се једнострано — занатско образовање.

Ручни рад треба да служи целокупној настави. У сваком предмету, где год је то могуће, треба се послужити ручним радом да се дође до циља. Све што се деци предаје треба захтевати од њих да то ручним радом претставе. На тај ће начин стечено знање боље утврдити и пробудити. Много штошта, што им није јасно постаће им јасније кад га и израде. Ништа простије човеку не изгледа него оно што сам својом руком изради.

Ручни рад као средство — као принцип — треба спроводити кроз све наставне предмете где год то природа градива дозвољава. Кад на пр., предајемо земљопис и говоримо о географским појмовима, не само. што ћемо их показати у природи, већ ћемо их са децом израдити од песка, глине или чега другог. Кад говоримо о становницима некога краја и о њиховом занимању можемо израдити алат којим се они служе итд. Ако из историје предајемо на пр. о оружју старих Словена израдићемо од дрвета копље, стрелу, буздован и др. али не на нарочитом часу ручног рада већ на самом часу историје или непосредно иза. тог часа. Ако одвојимо час ручног рада и радимо исте те предмете тек онда кад по распореду имамо ручни рад нећемо много од тога добити. Деца брзо заборављају, а нарочито оно што су чула причањем голим речима. Тада ћемо бити принуђени да поново деци разјашњавамо те предмете које израђују и ту губимо не само у времену него се и интерес код деце убија. Најгоре је

полутанство у настави. Најмање децу — као и одрасле — интересује оно што упола знају. Ручни рад као предмет —- овако како се у многим шко-

лама данас изводи — претставља малу вредност. Само ако се.